Smešna strana novinarstva…

Smešni (i ponekad morbidni) naslovi novinskih tekstova… Eto šta se dogodi kad urednici ne rade svoj posao… I kad novinar ne pročita ono što je napisao…

• 16 mrtvih i nestalih: Česi umiru plivajući [Slobodna Dalmacija]
• Pljačka banke, pošte ili nečega. Uhitili krivca, tip albanac. Naslov na prvoj
strani: “Dej pare, ce te ubijem” [neki riječki, srećom propali "Dnevnik"]
• “Slobodna Dalmacija”, pred kvalifikacijsku rukometnu utakmicu protiv
Bjelorusa, čiji se najbolji strijelac zvao Kurčev: “Da nam ne prisjedne igra K*rčeva”
• Žena ubila muža palačinkom ["Večernji list" - crna kronika]
• Zašto, pobogu, Carla nije zadovoljena?” [24 sata]
• Ostao bez noge u kafiću “Foot Loose” [Jutarnji]
• Izrešetana lijepa kuća
• Svaka pojedena porcija prženih krumpirića u mladosti povećava mogućnost dobivanja raka dojke za 25%
• Častio rakijom, ubio sjekirom [Arena]
• Naslov: “Uragan Katrina poharao Louisianu”
nadnaslov: KATRINA AND THE WAVES [Iskon]
• “Zagrebačka banka” zadovoljna brojem pljački poslovnica

Pročitaj ceo tekst: Smešna strana novinarstva…

Etika novinarstva

Novinari ne vole ni da čuju tu njima nerazumljivu reč: etika.

Jedan američki dobar poznavalac ove materije, ombudsman u redakciji «Vašington posta», dakle osoba zadužena da procenjuje da li su u tekstovima koje objavljuje taj list u dovoljnoj meri poštovane proklamovane vrednosti i pravila profesionalnog postupanja, kaže da etiku kao pojam novinari obično doživljavaju kao kakvu mrgodnu nadžag-babu koja sve vreme trčkara unaokolo i govori: “Nemoj ovo, ne smeš ono…”

Drugi, poznati teoretičar medija i predavač etike novinarstva na prestižnom američkom univerzitetu, veruje da su dobro znane rezerve i sumnjičavost većine novinara prema tom pojmu i toj disciplini, verovatno, uzrokovane njihovom slutnjom da se pod tim pojmom krije skup normi koje propisuje neko ko nema blage veze sa novinarstvom, a želi novinarima da soli pamet… Sledeći, ništa manje značajan razlog potiče verovatno iz načina na koji se novinari školuju. Tačnije, iz činjenice da se u većini savremenih novinarskih škola etika novinarstva predaje kao zaseban i — dozlaboga dosadan — predmet, umesto da im se počev od same azbuke zanata predočava kako da uvek postupaju etično.

Pročitaj ceo tekst: Etika novinarstva

Maloletnici u emitovanju

Anoniman mejl je stigao na link@mediart.org, a predložena tema – zapravo pitanje – bilo je, doslovno, „ Kako kao mlad student novinarstva sticati iskustvo kad se za sva zaposlenja u medijima upravo to iskustvo traži?“ Potpisniku ovih redova počeo je da se odmotava film.

U ono ne tako daleko vreme pre onog koje nas je snašlo (a mera mu je, kao što su u svom filmu „Generacija X“ pokazali Emilija Lilić i Momčilo Đurđić, dužina ljudskog života od rođenja pa do mature), kada su svi elektronski mediji pod suncem ovog neba bili deo Jugoslovenske radio televizije, u redakcije se stizalo na razne načine.

Pročitaj ceo tekst: Maloletnici u emitovanju

Zašto novinari izbegavaju treninge?

Da je novinarstvo u Srbiji na niskim granama već mnogo puta zaključili su i analitičari medija, gledaoci, pa i sami novinari. Na mnogim lokalnim stanicama, ali i televizijama koje imaju nacionalnu pokrivenost, pojavljuju se novinari i voditelji čija pismenost nije na nivou dostojnom profesije, a oni poziraju pred kamerama potpuno nesvesni svoje profesionalne i etičke odgovornosti. Međutim, u Srbiji ima mnogo mogućnosti za besplatno učestvovanje na seminarima, treninzima i drugim formama dodatne edukacije. Ipak, mnogi ni jednu od ovih mogućnosti nisu nikad iskoristili. Predstavnici udruženja i ustanova, koje organizuju razne oblike dodatnog obrazovanja za ljude iz medija, saglasni su, uglavnom, u tome da odgovornost za izbegavanje treninga snose, pre svega, urednici koji ili ne prepoznaju potrebu za dodatnom edukacijom novinara ili je jako dobro shvataju i upravo zbog toga ne šalju ljude da se usavršavaju i tako im, eventualno, postanu konkurencija.

Pročitaj ceo tekst: Zašto novinari izbegavaju treninge?

Da li je novinaru potreban fakultet?

Oni koji celu naciju snabdevaju informacijama i „poukama“ moraju biti dobro obrazovani kako bi sprečili da „novine budu najprizemnija, lažljiva i servilna publikacija koja zagađuje društvo„, pisalo je u jednom od prvih dokumenata o obrazovanju novinara, objavljenom u Americi još 1799. godine (radi se o članku u časopisu „Gazette of the United States”, koji je napisao Džon Vard Feno).

U 21. veku mišljenje da novinari treba da imaju univerzitetsko obrazovanje je prihvaćeno u celom svetu. A kada je reč o našem regionu, na primer Hrvatsko novinarsko društvo od 2001. godine više ne prima u članstvo novinare koji nemaju fakultetsku diplomu, a Ministarstvo nauke je odobrilo dvogodišnji program novinarstva za studente koji su završili dve godine nekog drugog fakulteta (prema “Obrazovanje za medije“, Centar za profesionalizaciju medija, Beograd 2006.)

Pročitaj ceo tekst: Da li je novinaru potreban fakultet?