Svečanost brucoša će biti početkom oktobra, kao i prošle godine.

Ako budete imali vremena, svratite na naš forum i pišite nam!

Brucošima želimo da lepo provedu najduži raspust u životu, a malo starijim kolegama da se odmore i pripreme za septembarski & oktobarski ispitni rok!

KSŽ ImPRESSum

Raspored upisivanja:

- 8. i 9. jula (od 9,00 do 13,00) – upis kandidata koji su se kvalifikovali za upis u okviru kvote budžetskih studenata;
- 9. jula (u 14,00) – oglašavanje broja nepopunjenih mesta u okviru kvote za upis budžetskih studenata i popunjavanje kvote javnim prozivanjem i upisivanjem kandidata prema redosledu na konačnoj rang listi;

NAPOMENA: Ako se kandidat koji se kvalifikovao za upis u okviru kvote budžetskih studenata ne upiše do navedenog termina, smatraće se da je odustao od upisa, pa će na njegovo mesto biti upisan naredni kandidat prema redosledu na konačnoj rang listi. Kandidati koji se prilikom oglašavanja broja nepopunjenih mesta u okviru kvote za upis budžetskih studenata i javne prozivke imena po redosledu na konačnoj rang listi (9. jula u 14,00) ne odazovu i ne upišu, gube pravo na upis u okviru kvote budžetskih studenata u junskom konkursnom roku. Nepopunjena mesta u okviru kvote budžetskih studenata biće oglašena u drugom konkursnom roku.

- 10. i 11. jula (od 9,00 do 13,00) – upis kandidata koji su se kvalifikovali za upis u okviru kvote samofinansirajućih studenata;
- 11. jula (14,00) – oglašavanje broja nepopunjenih mesta u okviru kvote za upis samofinansirajućih studenata i popunjavanje kvote javnim prozivanjem imena kandidata po redosledu na konačnoj rang listi. NAPOMENA: Upis studenata koji sami finasiraju svoje studije biće završen narednog dana.
- 12. jula (od 9,00 do 12,00) – upis kandidata na preostala mesta u okviru kvote za upis samofinansirajućih studenata.

INDEKS I ŠV-20 OBRASCI SE MOGU KUPITI U SKRIPTARNICI FAKULTETA!

Potrebno je doneti uplatnicu u iznosu od 560,00 din. Uplatu izvršiti na žiro-račun Fakulteta.
Samofinansirajući studenti mogu platiti školarinu u dve rate.

Prilikom upisa doneti uplatnicu o plaćenoj školarini.

- Uplatnica o uplati školarine za samofinansirajuće studente od 96.000,00 din. za celu godinu, (ili 48.000,00 din. kao samofinansirajući student po semestru - prva rata) na grupama:
Psihologija, Pedagogija, Engleski jezik i književnost, Istorija i Žurnalistika.
- Uplatnicu o uplati 5.000,00 din. za troškove upisa (svi kandidati na svim grupama)

Još jednom, čestitamo svim novim kolegama i vidimo se početkom oktobra na prijemu brucoša!

Rezultati prijemnog ispita za žurnalistiku:

Kandidati koji se ne nalaze na preliminarnoj rang listi, nisu položili prijemni ispit, odnosno nisu osvojili minimalan broj bodova (14 bodova) na prijemnom ispitu i zbog toga gube pravo na rangiranje!

Dan za žalbe je subota 05.07.2008. od 8.00 - 12.00h.

Čestitamo svim novim kolegama! Dobrodošli na Filozofski fakultet! Uživajte u naredna tri meseca, ovo će vam biti najduži raspust u životu!

Aleksandar Radunović ( Bečej): „ Prijemni je bio relativno lak, dosta toga se moglo logički uraditi. Ko se spremao iz prethodnih zbirki mogao je lako da uradi test. Nije bilo previše gramatike, što mi je odgovaralo. Nadam se da ću uspeti da se upišem makar i na samofinansiranje”.

Miroslav Gašpar (Beočin): „Dosta sam zadovoljan, naročito testom iz maternjeg jezika, pošto sam polagao na rusinskom. Mislim da ću sigurno uspeti da se upišem jer nije bilo puno prijavljenih za polaganje na mom jeziku”.

Dragica Mačkić (Novi Sad): „Prijemni je bio težak, nisam očekivala takva pitanja. Test opšte kulture nije bio težak ali sam se za neka pitanja iznenadila. Što se tiče maternjeg jezika, najviše vremena sam radila književnost”.

Livia Dorogi (Zrenjanin): „Bila sam malo nervozna ali mislim da sam dobro uradila. Najteži mi je bio test opšte kulture jer su bila pitanja za koje sam mislila da neće dati. Prvo sam konkurisala na komparativnu književnost a žurnalistika mi je drugi izbor tako da se nadam da ću upasti na budžet”.

Vesna Tucović (Sombor): „Pitanja su bila u redu samo što ja nisam baš najbolje uradila. Opšta kultura mi je bila mnogo teška. Ako ne uspem da se upišem ovde, probaću neki drugi smer na ovom fakultetu”.

Karolina Bajus (Zrenjanin): „Test iz mađarskog jezika je bio dosta lak, a opšta kultura baš i ne. Nadam se da ću uspeti da se upišem na budžet, a kao drugu alternativu imam srpski jezik za nacionalne manjine”.

Kornelija Žižakov (Temerin): „Najteži deo ispita su mi bili zadaci iz književnosti. U odnosu na ono što sam učila, dosta su izmenili pitanja. Sociologija i filozofija mi je bila relativno laka. Ne verujem da ću uspeti da se upišem na budžet ali mislim da ću se svakako upisati!”.

Aleksandra Dudarski (Novi Sad): „Dali su neka pitanja iz književnosti koja nisu, po mom mišljenju, bila potrebna. Očekivala sam da će opšta kultura biti teža ali bilo je obrnuto. Ako ne uspem da se upišem sada, probaću u drugom ispitnom roku i to rumunski jezik”.

Milena Ivošević (Ruma): „Srpski je bio dosta težak i malo sam se uspaničila kada sam videla pitanja. To je teško palo jer sam ga mnogo više učila nego opštu kulturu. Na budžet uopšte ne računam, nadam se da ću upisati makar na samofinansiranje”.

Beti Vujičić (BiH): „Srpski mi je bio jako težak, naročito pitanja o Kir Janji i Bogdanu Popoviću, odnosno srpska književnost. Najlakše sam uradila praktični deo - pisanje vesti.  Imam 30 bodova iz srednje tako da se ne nadam budžetu, a ako ne uspem ni na samofinansiranje, probaću komparativnu književnost u narednom roku”.

K. Munjin
N. Sretenović

Pozivamo vas da prisustvujete i pogledate šta to “ImPRESSum” nudi!
Sve ovo će se dešavati na SUS Nescafe bini, odmah pored Roots & Flowers bine.

11. jul 2008.
Prvi dan
19:30 - 21:00

‘’ON-LINE’’ NOVINARSTVO

Sagovornik: prof. Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i novinar Zlatomir Gajić

1. Šta je on-line novinarstvo i koje su njegove glavne karakteristike?
2. Elektronske novine u svetu i kod nas?
3. Blog ili građansko novinarstvo
4. Etički kodeks on-line novinarstva i evropski zakoni o medijima na Internetu.
5. Internet kao globalni fenomen

12. jul 2008
Drugi dan
19:00 - 20:30

ODGOVORNO NOVINARSTVO I LJUDSKA PRAVA

Sagovornici: profesori Odseka za medijske studije i novinari Dinko Gruhonjić, Marina Fratucan i Brankica Drašković

1. Pitanje istine i odgovornog novinarstva – otkrivanje činjenica o zločinima na prostoru bivše Jugoslavije
2. Jezik kao sredstvo diskriminacije I upotreba korektne terminologije u medijima
3. Marginalizovane grupe
4. Kodeksi domaćih i međunarodnih medijskih organizacija

Drugi dan:

Treći dan:

Ukupno prijavljeno kandidata za sva tri dana:

Prijemni ispit je u sredu, 2. jula u 9h. Kandidati treba da ponesu overenu potvrdu koju su dobili prilikom prijavljivanja (obavezno!), ličnu kartu ili neku drugu identifikaciju sa fotografijom, hemijsku olovku i neko osveženje po želji… Srećno svima!

Prva generacija studenata žurnalistike upisana je na Univerzitet u Novom Sadu školske 2004/05. godine na Odsek za medijske studije, koji je te godine osnovan na Filozofskom fakultetu. Program je odmah koncipiran u skladu s reformom koju predviđa bolonjski proces. Ove školske godine, tokom drugog semestra, ceo Filozofski fakultet, a samim tim i Odsek za medijske studije, dali su svoje studijske programe na akreditaciju, prikazavši ih po određenim standardima. U podacima o međunarodnoj usaglašenosti studijskih programa Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta našao je vrlo visok stepen koncepcijske podudarnosti s Fakultetom za novinarstvo na Moskovskom državnom univerzitetu – jednoj od vrlo uglednih studijskih grupa žurnalistike, te sa Sofijskim univerzitetom i Univerzitetom u Berlinu.

– Da bi ovladao odgovarajućim akademskim i stručnim znanjem, da bi ovladao veštinama i tehnikama koje su nužne za obavljanje novinarskog posla i stekao određene kreativne sposobnosti, a da bi istovremeno objektivno informisao o vrlo različitim sferama društvenog života, novinar mora imati ono što se u najširem smislu kaže široku i dobru opštu kulturu. Da bi se to postiglo, u studijskom programu žurnalistike zastupljeni su predmeti vrlo različitih struka. Naravno, ne očekujemo da će nakon toga oni biti potpuno kompetentni za sve oblasti. Znači, postoje osnovi prava, sociologije, filozofije… Osnovi ekonomije su obavezan predmet. Studenti žurnalistike sigurno neće biti ni pravnici, niti se za to školuju, ali moraju imati taj minimum znanja. To smo uradili i, recimo, s predmetom koji je potpuno nov u studijskim programima novinarstva – osnove ekologije i zaštite životne sredine – kaže u razgovoru za Magazin prof. dr Vera Vasić, koordinatorka Kolegijuma Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

S obzirom na to da je u novinarskoj profesiji etika vrlo bitna, na koji je način ona provučena kroz obrazovni program?

Novinarska etika je obavezan predmet i to već na prvoj godini studija. Predmet novinarska etika, naravno, ima temelje u etici uopšte, a nastavu drže kolege s Odseka za filozofiju. U celom studijskom programu etika se višekratno ponavlja, u svim uže stručnim predmetima. Onda, studenti imaju posebno predmet medijska prava. Bez toga taj program ne bi zadovoljio svoje uslove. Naravno, to se stiče kroz uže stručne predmete, ali neki osnovni principi etike daju se već na prvoj godini, sagledani iz ugla struke, i mislimo da je to dovoljno.

Kako ste na ovom odseku “pomirili” teoriju i praksu, s obzirom na važnost prakse za buduće novinare?

Mislim da je to zaista vrlo dobro rešeno. Nijedan uže stručni predmet nije dat samo u jednom obliku, postoje predavanja, vežbe i novinarske radionice. Ako saberemo broj časova vežbi i novinarskih radionica, tada je taj stručni, aplikativni deo veći od broja časova predavanja. Pored toga, od petog semestra studenti idu na redovnu studijsku praksu u medije. Uslov da bi išli na praksu jeste da su položili predmet iz te vrste novinarstva. Na časovima vežbanja i časovima novinarske radionice studenti moraju da urade vrlo veliki broj priloga. Stalno pišu – u štampanom mediju, rade radijske i televizijske priloge, to je sve prilagođeno određenom nivou od prvog do poslednjeg časa. A mislim da se to i vidi – da studenti žurnalistike u Novom Sadu već sada učestvuju u medijskoj slici Novog Sada. To se vidi po tome što su neki naši studenti već angažovani s preporukom ili su se lično angažovali u nekim štampanim medijima, što se, po pravilu, dešavalo nakon toga što su ti studenti bili tamo na studijskoj praksi. S druge strane, postoji časopis “Kod” koji izdaje Odsek za medijske studije i koji nastaje kao rezultat jednosemestralnog rada. Broj priloga u “Kodu” ipak pokazuje da imaju puno posla. Zatim, rade radijske priloge. Kao rezultat sporazuma između Radio-televizije Vojvodine i Filozofskog fakulteta proizašla je i emisija “Dekodiranje” – 22. maja biće tačno godinu dana kako se emituje, u trajanju od pola sata. Ko god se razume u novinarstvo, zna da to nije malo.

Očekujete li da će te generacije žurnalista koji će izaći s fakulteta, a bez obzira na to u kom će roku diplomirati, imati ozbiljnu šansu na tržištu rada?

Broj studenata se formira na osnovu odluke koju donosi republičko ministarstvo na predlog odgovarajućih univerziteta. Formira se na osnovu većeg ili manjeg poznavanja potreba tržišta. Broj novoosnovanih studijskih grupa žurnalistike ili novinarstva je u porastu. To je jasno. Međutim, svi koji završe žurnalistiku, bilo u Novom Sadu, Beogradu ili dalje, ne rade isključivo i samo kao novinari. Očigledno postoji potreba za osobama koje obavljaju neku vrstu poslova odnosa s javnošću, zatim čitav niz poslova u velikim firmama gde treba neko ko će davati obaveštenja ili voditi neka interna glasila, pripremati veb stranice određenih firmi… Pretpostavljam da će se određen broj studenata i tako zaposliti.

Većina novinara koji rade danas u medijima ima neko formalno obrazovanje, ali nisu završili žurnalistiku.

Naravno, nikad u novinarstvu neće raditi samo oni koji su diplomirali novinarstvo. Biće i pravnika, ekonomista… Moderno novinarstvo traži i uže stručno poznavanje određene oblasti. Uloga novinara sve više se svodi na to da on sâm bude dobro obavešten. Ima, i uvek će biti, novinara koji će biti komentatori i analitičari. Nisu sve novine dnevne, imate nedeljnike, mesečnike – ali tamo ne rade novinari početnici. To ipak ide s godinama. Vi morate znati da obavestite korektno, na način koji zadovoljava sve etičke principe, a to znači da budete objektivni, da budete dobro obavešteni. Možete imati svoj stav, ali taj stav ne sme biti na iskazan taj način u vašoj vesti.

Uvek će biti ljudi koji će u toku nekih drugih studija otkriti da ih više interesuju mediji i da će pokušati da se tu okušaju, ali ne treba potceniti veštine koje studenti novinarstva stiču na studijskim programima. Vesti se sve brže pišu. Znati napisati vest, znati napisati izveštaj – to je ipak i usvajanje nekih tehnika. I mnogo je lakše nekoga ko je na svom studijskom programu morao da uradi toliko priloga za sve vrste novinarstva onda dalje profilisati, nego imati početnika novinara koji na svom studijskom programu nikad ništa nije pisao.

Koliko su novinari u Srbiji danas pismeni?

Reč pismenost primenjuje se nekad u vrlo uskom smislu – vezuje se samo za poznavanje pravopisnih pravila. Međutim, pored pravopisnih pravila – što je obaveza svakoga ko maturira i završi osnovnu školu, i to ne bi trebalo da se dovodi u pitanje – reč “pismenost” može se mnogo šire primeniti: na način izbora odgovarajućih reči i, pogotovo, na organizaciju rečenice. Zaista, nažalost, najveći broj naših savremenih medija, i što je specifično – sve više štampanih, ali i radijskih i televizijskih u nekim emisijama, ima problem s tekstom. Radijski i televizijski imaju i problem s prozodijom. Upravo stoga na studiju žurnalistike obavezan je predmet dikcija.

Koje vas greške ili lapsusi posebno iritiraju u domaćim medijima?

Mislim da su novinari vrlo često pasivni i prihvataju informaciju koju im neko prosleđuje, ne priznajući da nešto sami ne razumenju i da samim tim tako nedovoljno poznatu informaciju onda prosleđuju čitaocima. Kad pogledate terminologiju koja se sada javlja, mediji su vrlo često direktni posrednici u tome. Nisam uopšte protiv stranih reči, ali je nekad to potpuno nepotrebno. Pre neki dan pisalo je agrobiz, “dodeljene nagrade u agrobizu”, znači – agronomija, poljoprivreda, biznis. Ili, grinfild investicije, što, zapravo, znači izgraditi nešto iz temelja. Nema razloga za biznis inkubatorima na taj način. Može novinar i da pita nekoga šta nešto znači kad mu daje neku informaciju.

Da li i koliko taj jezik u medijima, u novinarstvu, utiče na razvoj samog jezika?

Svakako da utiče. Pre svega, utiče na strukturu leksikona. U jeziku je normalno pomeranje u strukturi leksikona – neke reči se povlače, nove se usvajaju, to nije ništa novo. Ali, mogla bi da bude veća opreznost prilikom upotrebe nekih reči. Mnogih reči. Tu mislim da savremeno, a pogotovo štampano novinarstvo ima dve inovacije. Jedno je inoviranje leksikona primanjem reči iz engleskog jezika, bez ikakve adaptacije i, očigledno, bez poznavanja sadržaja te reči, značenja te reči u engleskom jeziku. Mi ne znamo šta to znači u engleskom jeziku, zato i ostavljamo, zato i ne možemo da nađemo prevodni ekvivalent. Potpuno nepotrebno zamenjivanje jednih reči drugima, zato što se misli da i najmanji pomak u sadržaju mora dobiti novu reč. Uvek reči s vremenom menjaju svoje sadržaje. S druge strane, imate dosta jaku pojavu žargonizama, i to ne samo u onome što se zove tabloidna štampa. Pogotovo što je taj stepen pejorativnosti i nekorektnog govora, neprihvatljivog govora isuviše velik. Imate onda zastupljenost nekih regionalizama i dijalektizama, koji mogu da imaju određeni stilski naboj, ali ne možete pomiriti jedan tekst koji naporedo ima i žargonizme i dijalekatsku reč i najnoviji anglicizam koji niste uspeli prevesti.

Hoće li obrazovanje novinara, na neki način, uskladiti te tokove u jeziku?

Mi pokušavamo. Ne kažem da ćemo uspeti.

Tehnička opremljenost

Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu odlikuje i dobra tehnička opremljenost, u smislu da zadovoljava potrebe nastave. Tako postoje dva studija koja su primarno namenjena studentima žurnalistike – studio za radijsko novinarstvo, koji ima montažni deo i gluvu sobu i gde se mogu snimati, produkovati i obrađivati prilozi, kao i televizijski studio, koji ima montažni deo, tako da studenti u svom studiju montiraju priloge. Takođe, uz nastavnike i saradnike, za ove potrebe angažovane su i uže stručno obrazovane osobe.

J. Paklar

Tekst je preuzet sa sajta Građanskog lista.

Dejan Pralica

Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju, a naročito studente žurnalistike!

Teofil Pančić je rođen 6. jula 1965. godine u Skoplju. Od treće do sedme godine živi u Pirotu da bi se kasnije preselio u drugi grad. Završio je osnovnu školu sa vrlodobrim uspehom. Od 1999. godine radi kao politički komentator radija Slobodna Evropa.

Objavljivao je tekstove i kolumne u nizu časopisa među kojima su: Naša Borba, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda, Monitor itd.

U biblioteci XX vek, objavljena je njegova prva knjiga Urbani Bušmani- Život i smrt u srpskom postkomunizmu. Ova knjiga je zapravo zbirka novinskih eseja i kolumni, čija je zajednička tema raspad starog sistema vrednosti u srpskom društvu devedesetih godina i rađanje novog političkog, kulturnog i ekonomskog poretka vrednosti u senci ratova, represije i zakasnele tranzicije.

Autor u ovim tekstovima nastoji da pokaže kako se arhaične ideje i koncepti lažne intelektualne elite pogubno odražavaju na stvarnost našeg dezorijentisanog društva.

Ista izdavačka kuća, 2004. godine objavljuje drugu Pančićevu zbirku eseja i kolumni, pod naslovom Čuvari bengalske vatre. Ova knjiga je svojevrstan nastavak Urbanih Bušmana, na šta ukazuje i njen podnaslov- Život i smrt u srpskom postkomunizmu II. Ovde se Pančić bavi periodom koji počinje padom Slobodana Miloševića, a završava se ubistvom Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije. Vrlo duhovito, autor ovaj period naziva “ vremenom postdemokratske kakofonije”.

Izdavačka kuća Beopolis, 2006. godine objavljuje delo Osobeni znaci, koje predstavlja zbirku tekstova objavljenih u zabačenim rubrikama. Zapravo, ovo je Pančićeva zbirka eseja i pripovedaka, koje je pisao dozvoljavajući da njegovo pripovedačko JA uzme učešća u priči.

Iste godine izlaze još dve Pančićeve knjige, zbirka književnih kritika Na hartijskom zadatku i zbirka kolumni Famoznih 400 kilometara. Njegova poslednja knjiga objavljena je 2006. godine, pod naslovom Karma Koma, koja sadrži tekstove objavljene tokom 2006. godine u istoimenoj autorovoj kolumni u novosadskom listu Dnevnik.

Teofil Pančić piše stvarnosno, lično, iskreno, bez izbegavanja društvenih problema koji utiču na našu stvarnost.

Novinarski žanrovi

Na kraju drugog semestra polažete ovaj predmet u vidu kolokvijuma. Kolokvijum se sastoji iz teorijskih pitanja (najbitnije definicije su na papirima koje dobijate na predavanjima, a pitanja su nabroj vrste lida, šta je flesh…) i iz pisanja vesti (sami dajete naslov, pazite na pravopis i na ključne reči). Ovaj kolokvijum većina uradi dobro, a poeni sa tog kolokvijuma ulaze u završnu ocenu, ulaze u poene na ispitu koji polažete na kraju trećeg semestra tj. u januaru sledeće godine.

Maternji jezik 2

Tokom semestra ste radili testiće koji spadaju u predispitne obaveze… Sam ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita je test u ispitnom roku. Na testu imate teorijska pitanja (definicije i slično) i praktična pitanja na osnovu rečenica ili teksta koji je u testu. Savet: sakupite sve papire sa predavanja jer su tu primeri i definicije koje vam trebaju. Kada smo mi ovo polagali test je bio najvažniji jer ko je bio zadovoljan poenima na testu i predispitnim, dolazio je na usmeni ispit samo da upiše ocenu, a ko nije bio zadovoljan tj. želeo je veću ocenu odgovarao je kod profesorice Ružić (većina koja je odgovarala dobila je željenu ocenu).

Novinarska etika

Predispitne obaveze tj. analize kodeksa koje ste radili na časovima i kolokvijum su jako bitni jer utiču na završnu ocenu. Ispit se polaže pismeno, odgovarate na 3 pitanja od toga je jedno pitanje iz novinarske etike a druga dva iz obavezne literature (knjiga Milenka A. Perovića).

Osnovi sociologije

Moglo je da se polaže preko kolokvijuma - imali smo 3 kolokvijuma tokom semestra i na svakom kolkvijumu smo imali definicije, podele ali samo najbitnije i najosnovnije. Profesor Tripković je pravedan i korektan. Student koji nije zadovoljio kriterijum tj. nije imao dovoljno poena za ocenu šest preko kolokvijuma ili nije zadovoljan dobijenom ocenom, polaže ovaj ispit usmeno.

Sociologija masovnih komunikacija

U junskom roku ovaj ispit je bio u vidu testa (definicije, podele, dopuni rečenicu i slično) a u sledećem roku na 3 postavljena pitanja smo pisali sve što smo znali. Može da se desi i da vas profesor pita neku podelu ili definiciju ako vam je ocena između. Takođe, profesor pita usmeno ako vas je malo u tom roku.

Komunikologija 2

Princip polaganja je isti kao kod komunikologije 1. Sakupite što više poena na vežbama, predavanjima i kolokvijumima. Ispit se polaže usmeno kod profesora Miletića i profesorice Jelene Kleut. Savet: ako vam nešto nije jasno iz gradiva pitajte na konsulaticijama ili posle časa. Najbolje se pamte odgovori kada se prelaze pitanja sa kolegom ili koleginicom.

Osnovi filozofije

Seminarski, kolokvijum i sam ispit ulaze u završnu ocenu. Ispit se polaže ili pismeno (pišete sve što znate na 3 pitanja, ta pitanju su iz oblasti koja nije bila na kolokvijumu, npr. od antičke filozofije do filozofije nemačkog klasičnog idealizma) ili usmeno. Profesor određuje način polaganja ispita.

Osnovi prava

Knjiga profesora Stepanova je dovoljna. Na ispitu pišite SVE što znate, a ima veze sa zadatom temom. Ne obazirite se na to koliko ima mesta na papiru, već ako zatreba uzmite i novi! I ne očajavajte ako padnete. Iz nekog razloga, obično u prvom roku 75% studenata ne položi…

Kada je prijemni ispit i gde ga polažem?

Prijemni ispit će biti održan 2. jula 2008. godine, sa početkom u 9h. Prijemni se polaže u učionicama 25, 26 (I sprat) i u amfiteatru (prizemlje). Na ulazu na fakultet će biti okačena vaša imena i raspored ko u kojoj učionici polaže. Svi kandidati dužni su da sa sobom ponesu važeću ličnu ispravu sa fotografijom (lična karta, pasoš). Ponesite takođe i rezervne olovke za pisanje (isključivo hemijske, odgovori ispisani grafitnim se ne priznaju) i neko osveženje, pošto će biti pakleno!

Prvi konkursni rok traje od 23. juna do 15. jula 2008. godine:

- prijavljivanje kandidata – 23, 24. i 25. juna 2008. (od 9,00 do 13,00)
- polaganje prijemnog ispita – od 30. juna do 2. jula 2008. (od 9,00)
- objavljivanje preliminarne rang liste – 4. jula 2008.
- dan za žalbe (podnošenje prigovora) – 5. jula 2008. (od 8,00 do 12,00)
- objavljivanje konačne rang liste – 7. jula 2008.
- upis primljenih kandidata – od 8. do 12. jula 2008.

- 8. i 9. jula (od 9,00 do 13,00) – upis kandidata koji su se kvalifikovali za upis u okviru kvote budžetskih studenata;
- 9. jula (u 14,00) – oglašavanje broja nepopunjenih mesta u okviru kvote za upis budžetskih studenata i popunjavanje kvote javnim prozivanjem i upisivanjem kandidata prema redosledu na konačnoj rang listi;

Dokumentacija koja se podnosi prilikom prijavljivanja kandidata
Kandidati prilikom prijave na konkurs podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list podnose overene fotokopije ovih dokumenata:
1. svedočanstvo za sve razrede prethodno završene škole;
2. diplomu o položenom završnom odnosno maturskom ispitu;
3. dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita (5000 dinara)
4. izvod iz matične knjige rođenih

Postoji i drugi konkursni rok, ali na njega ne računajte jer će sva mesta na žurnalistici biti već u prvom roku popunjena.

Preliminarna rang lista će biti okačena 4. jula ali mi ćemo najverovatnije već 2. jula uveče imati vaše rezultate! Očekujte ih na sajtu čim ih dobijemo!

Koliko mi je potrebno bodova da bih upao/la na budžet?

To je relativno. U generaciji koja je upisala studije 2007. godine, student koji je bio 38. na rang listi (poslednji na budžetu) je imao 75.24 boda ukupno a poslednji upisani student na samofinansiranju je osvojio 68.72 boda. Godinu dana ranije, u generaciji 2006. godine, student koji je bio 38. na rang listi (poslednji na budžetu) je imao 84.64 boda ukupno a poslednji upisani student na samofinansiranju je osvojio 77.66 boda. Uradite najbolje što možete, to je jedini savet.

Ove godine će biti upisano ukupno 70 studenata i to po sledećoj podeli:

na srpskom jeziku: 30 na budžet i 30 na samofinansiranje
na mađarskom jeziku: 3 na budžet i 1 na samofinansiranju
na rumunskom jeziku: 1 na budžet i 1 na samofinansiranju
na rusinskom jeziku: 1 na budžet i 1 na samofinansiranju
na slovačkom jeziku: 1 na budžet i 1 na samofinansiranju

Kako izgleda praktični deo prijemnog ispita?

Iako mnogi zaziru od od praktičnog dela, on uopšte nije težak. Princip je sledeći: dobijete nekoliko ključnih reči (najčešće deset), od kojih treba da sastavite (tj. izmislite) vest. Vest treba da ima veze sa datim rečima. U principu, poželjno je da odgovorite na osnovna novinarska pitanja (šta, ko, gde, kad, zašto + kako) ali vest treba, pre svega, da bude precizna i jasna. Nemojte se upetljati i iskomplikovati tako što ćete pisati sastave! Vest treba da ima maksimalno 4-6 rečenica, od kojih su dve uvodne (tzv. “lid”) i predstavljaju osnovu vesti. Vežbajte pisanje i sa ovim delom ispita neće biti problema. Naravno, nemojte da se plašite. Od vas se ne očekuje da napišete savršenu vest, ovo je provera da li ste elementarno pismeni. Pisanje vesti se detaljno uči kad upišete studije, ne brinite.

Tehnikalije iz srednje škole

Kandidat za upis na studijski program može osvojiti ukupno najviše 100 bodova i to po osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi i po osnovu rezultata postignutog na prijemnom ispitu.
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena u svakom razredu srednje škole pomnožen sa 2. Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale.
Na prijemnom ispitu kandidat može steći od 0 do 60 bodova. Kandidat je položio prijemni ispit (i time stekao pravo na rangiranje radi upisa) ukoliko na prijemnom ispitu osvoji najmanje 14 bodova.
Kandidat se može upisati na studijski program u statusu studenta koji se finansira iz budžeta (status budžetskog studenta) ili studenta koji sam finansira studije (status samofinansirajućeg studenta) u zavisnosti od ukupnog broja ostvarenih bodova, mesta na rang listi i broja utvrđenog za upis kandidata.
Kandidat se može upisati u statusu budžetskog studenta ukoliko se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja odobrenog za upis kandidata na teret budžeta i ako osvoji najmanje 51 bod.
Kandidat se može upisati u statusu samofinansirajućeg studenta ukoliko se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja utvrđenog za upis samofinansirajućih studenata i ako osvoji najmanje 30 bodova.
Ako se kandidat koji je na konačnoj rang listi rangiran u okviru broja predviđenog za upis ne upiše u roku utvrđenom u ovom Konkursu, smatraće se da je odustao od upisa, pa će na njegovo mesto biti upisan naredni kandidat prema redosledu na konačnoj rang listi.

Koje su mi šanse da varam na prijemnom?

Nikakve. Ne pokušavajte da prepisujete od drugih. Nikada ne znate da li je ta osoba tačno uradila ili ne. Ako vas uhvate u prepisivanju ili varanju, bićete udaljeni sa polaganja. Više niste u srednjoj školi. Ako vas izbace sa ispita, propada vam sav uloženi trud.

Prijemni ispit polaže se u tri dela: test opšte kulture i medijske kulture, test iz maternjeg jezika i književnosti, praktični rad – pisanje vesti (na osnovu ključnih reči).

Ukupan broj bodova osvojen na testovima je 60:
◦ test opšte kulture i medijske kulture 30 bodova,
◦ test iz maternjeg jezika i književnosti 24 boda,
◦ praktični deo – pisanje vesti 6 bodova.

1. Test iz maternjeg jezika i književnosti obuhvata pitanja iz srednjoškolskog gradiva (gimnazija).

Srpski jezik i književnost

- Pravopis srpskog jezika , Matica srpska, Novi Sad , 1993.
- Stanojčić, Živojin - Ljubomir Popović (2004). Gramatika srpskog jezika - Udžbenik za I, II, III i IV razred srednej škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd .
- Živković, Dragiša, Teorija književnosti (sva izdanja)
- Deretić, Jovan Kratka istorija književnosti , BIGZ, Beograd .
- Deretić, Jovan - Mitrović, Marija Istorija jugoslovenske književnosti za I, za II razred srednje škole.

Mađarski jezik i književnost

- Papp, György - Pató Imre, Vajda József (1992; 2005). Magyar nyelv és kifejezőkészség fejlesztése a középfokú oktatás és nevelés I-IV. osztálya számára. Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.
- Bosnyák, István - Thomka, Beáta (1992; 2004). Olvasókönyv a középiskolák I. osztálya számára . Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.
- Gerold, László - Bori, Imre (1992, 2004). Olvasókönyv a középiskolák II. osztálya számára . Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.
- Bori, Imre (1997). Az irodalom története a középiskolák III. és IV. osztálya számára . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .
- Bori, Imre (2004). Olvasókönyv a középiskolák III. osztálya számára . Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.

Rumunski jezik i književnost

- Magda, Ileana (1989). Limba română şi cultura exprimării : manual pentru clasele I-IV ale şcolii medii, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad .
- Popescu, Ştefania (1983). Gramatica practică a limbii române cu o culegere de exerciţii , Editura Didactică şi pedagogică, Bucureşti.
- Coteanu, Ion (1977). Gramatica de bază a limbii române , Editura Junimea, Iaşi .
- Flora, Radu (1971). Literatura română din Voivodina: panorama unui sfert de veac , Libertatea, Panciova.
- Flora¸ Radu (1976). Rumunska knji ževnost u Vojvodini, Matica srpska, Novi Sad .

Rusinski jezik i književnost

- Ramač, Julijan (2002). Gramatika ruskogo jazika za I, II, III i IV klasu gimnaziji . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .
- Tamaš, Julijan (1997). Istorija ruskej literaturi . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .

Slovački jezik i književnost

- Pauliny, E. - Ružička, J. - Štolc, J (1968). Slovenská gramatika . Bratislava.
- Myjavcová, M. (1981). Slovenský jazyk pre . a 2. ročník stredoškolskej výchovy a vzdelávania . Nový Sad.
- Týr, M. (1981). Slovenský jazyk pre . ročník základnej výchovy a vzdelávania. Nový Sad.

2. Test iz opšte kulture obuhvata pitanja obuhvata pitanja iz oblasti sledećih predmeta opšteg smera gimnazije: Sociologija, Istorija, Filozofija, Ustav i prava građana.

Test se može polagati na srpskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom ili slovačkom jeziku.

Preporučeni udžbenici

- Mitrović, Milovan - Sreten Petrović (1992). Sociologija za III razred stručnih škola i IV gimnazije . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd .
- Nikolić, Kosta - Nikola Žutić, Momčilo Pavlović, Zorica Špadijer, Vlada Jarčov (2005). Istorija 3/4: za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i IV razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .
- Perović, Milenko (2003/2004). Istorija filozofije (treće izmenjeno i dopunjeno izdanje). Grafomedia Novi Sad .
- Rašović, Radošin (2003). Ustav i prava građana . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd .

Pripremna nastava na Odseku za medijske studije

Odsek za medijske studije organizovaće, kao oblik pripremne nastave za polaganje prijemnog ispita za upis na 1. godinu na studijski program Žurnalistika, konsultacije («otvorena vrata»), na kojima će dežurati po jedan nastavnik i saradnik.

Konsultacije će se održavati svake druge nedelje od 15. marta 2008.g. u terminu: 10:00-13:30h. Spisak sa terminima i imenima dežurnih biće na sajtu i oglasnim tablama Filozofskog fakulteta.

Odsek za medijske studije organizuje konsultacije za zainteresovane za upis na osnovne akademske studije žurnalistike. Konsultacije se održavaju u kabinetu 94/2,5.

Raspored održavanja konsultacija
15.03.2008. - 10-14h
22.03.2008. - 10-14h
12.04.2008. - 10-14h
19.04.2008. - 10-14h
10.05.2008. - 10-14h
24.05.2008. - 10-14h
07.06.2008. - 10-14h
14.06.2008. - 10-14h

Žiro račun

Broj žiro računa Filozofskog fakulteta: 840-1712666-26
Broj modela: 97
Poziv na broj - Odsek za medijske studije: 4418

Dokumenta za upis

Kandidati koji su ostvarili pravo na upis, pored podnetih overenih fotokopija
dokumenata podnose:

1. dva obrasca ŠV-20*
2. indeks*
3. dve fotografije (formata 4×6cm)
4. dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa i