Za sam početak, ono najbitnije – prijava ispita!

Ispit prijavljujete od 7. – 15. januara. Za svaki pojedinačni ispit morate imati uplatnicu i prijavu, kupuju se u skriptarnici (uplatnice su bezobrazno skupe). Popunite i uplatite novac na žiro račun 840-1712666-26, br. modela 97, poziv na broj 4418. Za svaki ispit morate imati posebnu uplatnicu! Zalepite ili zaheftate na poleđinu prijave i ubacite u sanduče u prizemlju na kome piše “žurnalistika”…

Polazimo od pretpostavke da ste prijavili sve ispite. Verovatno će najveći broj vas imati problema sa srpskim 1. Savete kako najlakše položiti smo vam dali ovde. Ostaje vam samo da se uzdate u sreću.

Srpski 1

Ispit se sastoji iz četiri dela, ako ne računamo predispitne obaveze (dva kolokvijuma). Na pismenom delu ispita polažete test iz ortoepije i ortografije zajedno. Morate imati više od 55% tačnih odgovora da bi ste položili svaki od dva dela pismenog testa. U januarskom roku verovatno neće biti uslovnog polaganja ali se raspitajte kod prof. Ajdžanovića. Ukoliko položite pismeni deo ispita, imate pravo da izađete na usmeni deo. Usmeni deo polaže se kod prof. Subotić i prof. Pižurice, nakon čega se sabira ukupna ocena i ukoliko ste položili imate pravo da izađete na ispit. Akcenat je na akcentima, zapamtite! (kako smo čuli, ovo više neće biti primarno!).

// Srpski 1 predstavlja bauk već generacijama. Ovo je ispit za koji se treba temeljno spremati. Ako ste pazili na vežbama i radili redovno, ostaje vam da to samo pokažete na ispitu.

Komunikologija 1

Pošto ste već prošli dva (ili jedan kolokvijum) znate već o čemu je reč. Dakle, kod, simbol, signal & co. Ispit iz Kom1 polažete usmeno kod prof. Miletića i prof. Kleut. Sam ispit nije mnogo težak, naročito ako ste dobro uradili kolokvijume. Naročito treba obratiti pažnju na teorije o komuniciranju, jer veliki broj studenata dobije to pitanje. Izvlačite tri pitanja.

// Nema šta da se doda, čuli smo da ste dobro prošli kolokvijum(e)! Čestitamo!

Istorija Balkana i srednje Evrope

Prilično obiman ispit ali se dobija samo jedno pitanje na polaganju. Prof. Đere je maksimalno pošten i biće vam dovoljno samo desetak rečenica da bi ste dobili pozitivnu ocenu. Za veću se morate malo više potruditi. Jedini savet je – naučite kompletno gradivo da se ne bi desilo da dobijete pitanje koje niste naučili. Imate pravo i na jednu zamenu pitanja ali se nemojte previše uzdati u to jer često zamenjeno pitanje bude teže od prvobitnog.

// Profesor i dalje vrednuje svako, pa i najmanje znanje. Računamo da ćete ipak naučiti makar za sedmicu!

Uvod u novinarstvo

Odličan ispit, koji je potrebno naučiti jer predstavlja osnovu za kasnije studije u narednim godinama. Nadamo se da ste skupili dovoljno bodova u predispitnim aktivnostima. Dobijate jedno, dva ili tri pitanja na ispitu, u zavisnosti od toga koliko ste radili pre ispita.

// Javite nam kako vam se svideo ovaj kurs Kako smo čuli, i dalje je omiljeni od svih u prvom semestru!

Uvod u književnost

Izborni predmet, jedan deo studenata polaže kod prof. Stanića a drugi kod prof. Despića. Prilično težak ispit za položiti, a uz to imate i seminarski da uradite.

// Neki (skoro) diplomci još uvek muku muče sa ovime. Ako ih sretnete, nemojte tražiti savete Pripremite se na duuug ispit…

Informatika

Možda i najlakši ispit u prvoj godini. Potrebno je da uradite četiri zadatka i da ih odbranite pred profesorom. Ako vam je teško, javite nam se da vam pomognemo.

// …naročito ako ne znate da pravite sajtove

Osnovi ekonomije

Od ove godine obavezni predmet, neki će reći, nažalost. Ako niste radili tokom godine ništa, neka vam je Bog, Alah, Jah ili ko god u pomoći. Kosta je bio (i ostao) uzrok mnogih noćnih mora za one koji su lenčarili tokom celog semestra.

Strani jezik

Svako je izabrao svoj na početku, pa vam ne možemo pomoći

// Ali vam možemo dati koristan link – http://www.ejpi_unsff.mojblog.rs/

Pa da počnemo…

Ulaz

Zapravo, ulazi. Postoje dva. Jedan je “glavni”, sa bulevara, a onaj drugi je sa sestrinskog nam Pravnog fakulteta. Potonji je obično zaključan u vreme ispitnog roka pa obratite pažnju na to, naročito ako kasnite na ispit. Sa desne strane ulaza je portir koji, uglavnom, nema informaciju koja vam je potrebna. Sa leve strane je touchscreen koji je relativno nova stvar na našem fakultetu. Korisno, praktično i informativno, jednom kad se naviknete da koristite prste za navigaciju umesto miša i tastature.

Prostorije (koje su bitne)

Ima ih svega nekoliko. Čim uđete na fakultet (na “glavni” ulaz), sa leve strane je kino sala. Najviše je koriste studenti prve godine. U produžetku je ulaz u (jedini) amfiteatar. U njemu se uglavnom održavaju pismeni ispiti i predavanja za sve tri grupe istovremeno, kad ih imate. Skriptarnica se nalazi takođe u prizemlju, naspram amfiteatra. Tu kupujete prijave, ŠV obrasce, uplatnice i ostalu papirnu galanteriju. Ako nastavite napred, prođete stepenice, pa još jedne, pa se popnete malo, stižete do centralne biblioteke. O njoj će biti reči kasnije, sad vam je bitno da znate gde se nalazi. To je to, što se tiče prizemlja, ako izuzmemo kantinu, koju ste sigurno već locirali.
Na prvom međuspratu (nije ni prizemlje, a ni prvi sprat) se nalazi studentska služba. Ima indicija da će biti izmeštena, ali trenutno je tu. Prostorija koja je vama važna je broj 4. I samo taj broj. Ni ne pokušavajte da se prikradate drugim šalterima, nema svrhe. Maca, koju tako iz milošte zovemo, je zadužena za žurnaliste i nalazi se u sobi broj 4. Kod nje uzimate sve potvrde, overavate semestre i slično.
Na prvom spratu skroz desno (iznad centralne biblioteke) se nalaze kabineti br. 31 i 32. Oni su smešteni unutar samog dekanata, iza stakla i vidno je istaknuto obaveštenje da studenti moraju čekati profesora kod TIH vrata a ne ispred samih kabineta. Zbog buke, naravno. Kabineti 31 i 32 su multimedijalne učionice, sa računarima, projektorima, televizorima, miks pultovima i opremom za audio i video montažu i emitovanje. Sve ovo je naš Odsek dobio donacijom i morate biti izuzetno pažljivi prilikom korišćenja ovih učionica – sve je jako skupo! U ova dva kabineta slušaćete uglavnom predmete koji imaju veze sa novinarstvom direktno, npr. Uvod u novinarstvo kod prof. Dubravke Valić Nedeljković. Učionica br. 38 je računarski kabinet i tu se održavaju predavanja iz informatike. Drugi sprat preskačemo, ako se izuzme oglasna tabla Odseka, čim se popnete, pravo. Treći sprat je malo zanimljiviji, čim se popnete, levo, je još jedna oglasna tabla Odseka (istovetna onoj na spratu niže) i odmah pored nje učionice br. 96 i 97. Broj 96 je seminarska biblioteka za medijske studije. Broj 97 je učionica u kojoj ćete provoditi najviše vremena tokom studija. Prima oko 40ak studenata i nju koristite po grupama, uglavnom za predavanja i usmene ispite. To je to što se tiče prostorija. Ah da, postoje i dva lifta, jedan je pre centralne biblioteke a drugi kod toaleta, desno od amfiteatra.

Biblioteka

Član biblioteke FF može postati svaki student FF.  Člansku kartu pravite u centralnoj biblioteci, ponesite indeks sa sobom. Nakon par dana dođete po člansku karticu. Ona važi za centralnu biblioteku i SVE seminare koji postoje na fakultetu. Knjige iznajmljujete tako što popunite zahtev za izdavanje, predate bibliotekaru i posle 20ak minuta dođete po istu. U seminarskoj biblioteci za žurnalistiku se uglavnom nalazi usko stručna literatura, dok su ostale knjige razbacane po seminarima. Centralna biblioteka sumira sve to, u njoj postoji spisak svih naslova koji se nalaze u fondu svih seminara. Takođe, u okviru centralne biblioteke je i čitaonica, gde možete sesti i na miru učiti. Radi do 22h, mada ne verujemo da je iko ostajao tako dugo. Bar ne od žurnalista…

Predavanja i vežbe

Održavaju se u gorepomenutim prostorijama. Često su bez pauze, sem ako profesor ne dozvoli istu. Umeju da se oduže i na 3 sata, ali vrlo retko. Najbitnije je da zapamtite da ste vi tu da slušate a ne da se glupirate. Nema izbacivanja, sem u retkim slučajevima, a i nećete valjda da dozvolite sebi takvo poniženje da vas izbace. Ipak ste vi budući akademski građani. Predavanja su obavezna i poželjna, tim redom. Pošto vi studirate po “Bolonji”, izostanci se beleže i ukoliko nakupite previše (2-3, u zavisnosti od predmeta), imaćete problema da ubedite profesora da vas pusti na ispit. Naravno, za neke predmete će biti manje ili više popusta, ali prisustvovanje je, u načelu, obavezno. Vežbe su slične predavanjima, sa više detalja, ponavljanja, praktičnog rada i vežbanja. Ne libite se da pitate SVE što vam nije jasno, profesori su tu da vas nauče.

Strani jezici (večiti problem)

Katedra za anglistiku (učionice 75-77) predstavlja najveći i često nepremostivi problem brucošima. Naime, anglistika nema (tj. nije imala) sekretaricu i sva zakazivanja i pitanja su bila na principu “sretnem je na hodniku”. Prvi strani jezik slušate prva četiri semestra (dve godine) a u trećoj birate još jedan. Nakon prve godine imate priliku da zamenite jezik za neki drugi. Engleski je uglavnom izbor za prve dve godine, a posle šta preferirate. Tradicionalna navala je za španski, francuski, italijanski, iako je ovaj poslednji izuzetno težak. Posle svakog semestra polažete ispit. Nivoi za engleski su pre-intermediate, intermediate, upper-intermediate i FCE nivo. Ako prvu godinu slušate intermediate, u drugoj ste na upper-intermediate.

Menza i abonenti

Menzu imaju pravo da koriste samo studenti koji se finansiraju iz budžeta. U studenjaku postoje dve menze, “velika” i “mala”. Prva je locirana kod stud. doma “Bajić” dok je manja preko puta Više poslovne škole. Hrana je izuzetno dobra za tu cenu (doručak 25, ručak 45, večera 35). Ručak je od 10.30-15h, večera od 17.30-20h. Za doručak nemamo informacije, jer niko od nas nije ustajao tako rano. Da bi ste uopšte mogli da se hranite u menzi potrebni su vam abonentska kartica i žeton. Prvo uzmete formular sa blagajne bonova (u prizemlju stud. doma “Bajić”), popunite ga, odnesete Maci u sobu br. 4 na overu (ponesite sa sobom indeks), vratite se do blagajne bonova, predate formular, slikate se na licu mesta, platite i dobijete datum kad da dođete po karticu. Kad je dobijete, zajedno sa žetonom, kupite željeni obrok i to je to. Bonovi se prodaju u pakovanju od po 10 (npr. 10 ručkova i 10 večera), a od 26og u mesecu i na komad.

Odsek za medijske studije ove godine upisuje 60 novih studenata, od čega 30 na budžet. Mesta za sve nema, jer je prijavljeno duplo više potencijalnih novinara. Tradicionalna „koska” na prijemnom je maternji jezik, mada ni opšta kultura nije, za divno čudo, bila laka. Vidno nervozne kandidate smo uhvatili neposredno nakon polaganja prijemnog i pitali ih o subjektivnim utiscima i planovima kada saznaju rezultate. Nadamo se da će ova anketa pomoći, kako sledećim generacijama novinara, tako i profesorima u sastavljanju testova za prijemni.

Aleksandar Radunović ( Bečej): „ Prijemni je bio relativno lak, dosta toga se moglo logički uraditi. Ko se spremao iz prethodnih zbirki mogao je lako da uradi test. Nije bilo previše gramatike, što mi je odgovaralo. Nadam se da ću uspeti da se upišem makar i na samofinansiranje”.

Miroslav Gašpar (Beočin): „Dosta sam zadovoljan, naročito testom iz maternjeg jezika, pošto sam polagao na rusinskom. Mislim da ću sigurno uspeti da se upišem jer nije bilo puno prijavljenih za polaganje na mom jeziku”.

Dragica Mačkić (Novi Sad): „Prijemni je bio težak, nisam očekivala takva pitanja. Test opšte kulture nije bio težak ali sam se za neka pitanja iznenadila. Što se tiče maternjeg jezika, najviše vremena sam radila književnost”.

Livia Dorogi (Zrenjanin): „Bila sam malo nervozna ali mislim da sam dobro uradila. Najteži mi je bio test opšte kulture jer su bila pitanja za koje sam mislila da neće dati. Prvo sam konkurisala na komparativnu književnost a žurnalistika mi je drugi izbor tako da se nadam da ću upasti na budžet”.

Vesna Tucović (Sombor): „Pitanja su bila u redu samo što ja nisam baš najbolje uradila. Opšta kultura mi je bila mnogo teška. Ako ne uspem da se upišem ovde, probaću neki drugi smer na ovom fakultetu”.

Karolina Bajus (Zrenjanin): „Test iz mađarskog jezika je bio dosta lak, a opšta kultura baš i ne. Nadam se da ću uspeti da se upišem na budžet, a kao drugu alternativu imam srpski jezik za nacionalne manjine”.

Kornelija Žižakov (Temerin): „Najteži deo ispita su mi bili zadaci iz književnosti. U odnosu na ono što sam učila, dosta su izmenili pitanja. Sociologija i filozofija mi je bila relativno laka. Ne verujem da ću uspeti da se upišem na budžet ali mislim da ću se svakako upisati!”.

Aleksandra Dudarski (Novi Sad): „Dali su neka pitanja iz književnosti koja nisu, po mom mišljenju, bila potrebna. Očekivala sam da će opšta kultura biti teža ali bilo je obrnuto. Ako ne uspem da se upišem sada, probaću u drugom ispitnom roku i to rumunski jezik”.

Milena Ivošević (Ruma): „Srpski je bio dosta težak i malo sam se uspaničila kada sam videla pitanja. To je teško palo jer sam ga mnogo više učila nego opštu kulturu. Na budžet uopšte ne računam, nadam se da ću upisati makar na samofinansiranje”.

Beti Vujičić (BiH): „Srpski mi je bio jako težak, naročito pitanja o Kir Janji i Bogdanu Popoviću, odnosno srpska književnost. Najlakše sam uradila praktični deo – pisanje vesti.  Imam 30 bodova iz srednje tako da se ne nadam budžetu, a ako ne uspem ni na samofinansiranje, probaću komparativnu književnost u narednom roku”.

K. Munjin
N. Sretenović

Novinarski žanrovi

Na kraju drugog semestra polažete ovaj predmet u vidu kolokvijuma. Kolokvijum se sastoji iz teorijskih pitanja (najbitnije definicije su na papirima koje dobijate na predavanjima, a pitanja su nabroj vrste lida, šta je flesh…) i iz pisanja vesti (sami dajete naslov, pazite na pravopis i na ključne reči). Ovaj kolokvijum većina uradi dobro, a poeni sa tog kolokvijuma ulaze u završnu ocenu, ulaze u poene na ispitu koji polažete na kraju trećeg semestra tj. u januaru sledeće godine.

Maternji jezik 2

Tokom semestra ste radili testiće koji spadaju u predispitne obaveze… Sam ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita je test u ispitnom roku. Na testu imate teorijska pitanja (definicije i slično) i praktična pitanja na osnovu rečenica ili teksta koji je u testu. Savet: sakupite sve papire sa predavanja jer su tu primeri i definicije koje vam trebaju. Kada smo mi ovo polagali test je bio najvažniji jer ko je bio zadovoljan poenima na testu i predispitnim, dolazio je na usmeni ispit samo da upiše ocenu, a ko nije bio zadovoljan tj. želeo je veću ocenu odgovarao je kod profesorice Ružić (većina koja je odgovarala dobila je željenu ocenu).

Novinarska etika

Predispitne obaveze tj. analize kodeksa koje ste radili na časovima i kolokvijum su jako bitni jer utiču na završnu ocenu. Ispit se polaže pismeno, odgovarate na 3 pitanja od toga je jedno pitanje iz novinarske etike a druga dva iz obavezne literature (knjiga Milenka A. Perovića).

Osnovi sociologije

Moglo je da se polaže preko kolokvijuma – imali smo 3 kolokvijuma tokom semestra i na svakom kolkvijumu smo imali definicije, podele ali samo najbitnije i najosnovnije. Profesor Tripković je pravedan i korektan. Student koji nije zadovoljio kriterijum tj. nije imao dovoljno poena za ocenu šest preko kolokvijuma ili nije zadovoljan dobijenom ocenom, polaže ovaj ispit usmeno.

Sociologija masovnih komunikacija

U junskom roku ovaj ispit je bio u vidu testa (definicije, podele, dopuni rečenicu i slično) a u sledećem roku na 3 postavljena pitanja smo pisali sve što smo znali. Može da se desi i da vas profesor pita neku podelu ili definiciju ako vam je ocena između. Takođe, profesor pita usmeno ako vas je malo u tom roku.

Komunikologija 2

Princip polaganja je isti kao kod komunikologije 1. Sakupite što više poena na vežbama, predavanjima i kolokvijumima. Ispit se polaže usmeno kod profesora Miletića i profesorice Jelene Kleut. Savet: ako vam nešto nije jasno iz gradiva pitajte na konsulaticijama ili posle časa. Najbolje se pamte odgovori kada se prelaze pitanja sa kolegom ili koleginicom.

Osnovi filozofije

Seminarski, kolokvijum i sam ispit ulaze u završnu ocenu. Ispit se polaže ili pismeno (pišete sve što znate na 3 pitanja, ta pitanju su iz oblasti koja nije bila na kolokvijumu, npr. od antičke filozofije do filozofije nemačkog klasičnog idealizma) ili usmeno. Profesor određuje način polaganja ispita.

Osnovi prava

Knjiga profesora Stepanova je dovoljna. Na ispitu pišite SVE što znate, a ima veze sa zadatom temom. Ne obazirite se na to koliko ima mesta na papiru, već ako zatreba uzmite i novi! I ne očajavajte ako padnete. Iz nekog razloga, obično u prvom roku 75% studenata ne položi…

Kada je prijemni ispit i gde ga polažem?

Prijemni ispit će biti održan 2. jula 2008. godine, sa početkom u 9h. Prijemni se polaže u učionicama 25, 26 (I sprat) i u amfiteatru (prizemlje). Na ulazu na fakultet će biti okačena vaša imena i raspored ko u kojoj učionici polaže. Svi kandidati dužni su da sa sobom ponesu važeću ličnu ispravu sa fotografijom (lična karta, pasoš). Ponesite takođe i rezervne olovke za pisanje (isključivo hemijske, odgovori ispisani grafitnim se ne priznaju) i neko osveženje, pošto će biti pakleno!

Prvi konkursni rok traje od 23. juna do 15. jula 2008. godine:

- prijavljivanje kandidata – 23, 24. i 25. juna 2008. (od 9,00 do 13,00)
- polaganje prijemnog ispita – od 30. juna do 2. jula 2008. (od 9,00)
- objavljivanje preliminarne rang liste – 4. jula 2008.
- dan za žalbe (podnošenje prigovora) – 5. jula 2008. (od 8,00 do 12,00)
- objavljivanje konačne rang liste – 7. jula 2008.
- upis primljenih kandidata – od 8. do 12. jula 2008.

- 8. i 9. jula (od 9,00 do 13,00) – upis kandidata koji su se kvalifikovali za upis u okviru kvote budžetskih studenata;
- 9. jula (u 14,00) – oglašavanje broja nepopunjenih mesta u okviru kvote za upis budžetskih studenata i popunjavanje kvote javnim prozivanjem i upisivanjem kandidata prema redosledu na konačnoj rang listi;

Dokumentacija koja se podnosi prilikom prijavljivanja kandidata
Kandidati prilikom prijave na konkurs podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list podnose overene fotokopije ovih dokumenata:
1. svedočanstvo za sve razrede prethodno završene škole;
2. diplomu o položenom završnom odnosno maturskom ispitu;
3. dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita (5000 dinara)
4. izvod iz matične knjige rođenih

Postoji i drugi konkursni rok, ali na njega ne računajte jer će sva mesta na žurnalistici biti već u prvom roku popunjena.

Preliminarna rang lista će biti okačena 4. jula ali mi ćemo najverovatnije već 2. jula uveče imati vaše rezultate! Očekujte ih na sajtu čim ih dobijemo!

Koliko mi je potrebno bodova da bih upao/la na budžet?

To je relativno. U generaciji koja je upisala studije 2007. godine, student koji je bio 38. na rang listi (poslednji na budžetu) je imao 75.24 boda ukupno a poslednji upisani student na samofinansiranju je osvojio 68.72 boda. Godinu dana ranije, u generaciji 2006. godine, student koji je bio 38. na rang listi (poslednji na budžetu) je imao 84.64 boda ukupno a poslednji upisani student na samofinansiranju je osvojio 77.66 boda. Uradite najbolje što možete, to je jedini savet.

Ove godine će biti upisano ukupno 70 studenata i to po sledećoj podeli:

na srpskom jeziku: 30 na budžet i 30 na samofinansiranje
na mađarskom jeziku: 3 na budžet i 1 na samofinansiranju
na rumunskom jeziku: 1 na budžet i 1 na samofinansiranju
na rusinskom jeziku: 1 na budžet i 1 na samofinansiranju
na slovačkom jeziku: 1 na budžet i 1 na samofinansiranju

Kako izgleda praktični deo prijemnog ispita?

Iako mnogi zaziru od od praktičnog dela, on uopšte nije težak. Princip je sledeći: dobijete nekoliko ključnih reči (najčešće deset), od kojih treba da sastavite (tj. izmislite) vest. Vest treba da ima veze sa datim rečima. U principu, poželjno je da odgovorite na osnovna novinarska pitanja (šta, ko, gde, kad, zašto + kako) ali vest treba, pre svega, da bude precizna i jasna. Nemojte se upetljati i iskomplikovati tako što ćete pisati sastave! Vest treba da ima maksimalno 4-6 rečenica, od kojih su dve uvodne (tzv. “lid”) i predstavljaju osnovu vesti. Vežbajte pisanje i sa ovim delom ispita neće biti problema. Naravno, nemojte da se plašite. Od vas se ne očekuje da napišete savršenu vest, ovo je provera da li ste elementarno pismeni. Pisanje vesti se detaljno uči kad upišete studije, ne brinite.

Tehnikalije iz srednje škole

Kandidat za upis na studijski program može osvojiti ukupno najviše 100 bodova i to po osnovu opšteg uspeha u srednjoj školi i po osnovu rezultata postignutog na prijemnom ispitu.
Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena u svakom razredu srednje škole pomnožen sa 2. Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najviše 40 bodova. Opšti uspeh u srednjoj školi računa se zaokruživanjem na dve decimale.
Na prijemnom ispitu kandidat može steći od 0 do 60 bodova. Kandidat je položio prijemni ispit (i time stekao pravo na rangiranje radi upisa) ukoliko na prijemnom ispitu osvoji najmanje 14 bodova.
Kandidat se može upisati na studijski program u statusu studenta koji se finansira iz budžeta (status budžetskog studenta) ili studenta koji sam finansira studije (status samofinansirajućeg studenta) u zavisnosti od ukupnog broja ostvarenih bodova, mesta na rang listi i broja utvrđenog za upis kandidata.
Kandidat se može upisati u statusu budžetskog studenta ukoliko se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja odobrenog za upis kandidata na teret budžeta i ako osvoji najmanje 51 bod.
Kandidat se može upisati u statusu samofinansirajućeg studenta ukoliko se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja utvrđenog za upis samofinansirajućih studenata i ako osvoji najmanje 30 bodova.
Ako se kandidat koji je na konačnoj rang listi rangiran u okviru broja predviđenog za upis ne upiše u roku utvrđenom u ovom Konkursu, smatraće se da je odustao od upisa, pa će na njegovo mesto biti upisan naredni kandidat prema redosledu na konačnoj rang listi.

Koje su mi šanse da varam na prijemnom?

Nikakve. Ne pokušavajte da prepisujete od drugih. Nikada ne znate da li je ta osoba tačno uradila ili ne. Ako vas uhvate u prepisivanju ili varanju, bićete udaljeni sa polaganja. Više niste u srednjoj školi. Ako vas izbace sa ispita, propada vam sav uloženi trud.

Prijemni ispit polaže se u tri dela: test opšte kulture i medijske kulture, test iz maternjeg jezika i književnosti, praktični rad – pisanje vesti (na osnovu ključnih reči).

Ukupan broj bodova osvojen na testovima je 60:
◦ test opšte kulture i medijske kulture 30 bodova,
◦ test iz maternjeg jezika i književnosti 24 boda,
◦ praktični deo – pisanje vesti 6 bodova.

1. Test iz maternjeg jezika i književnosti obuhvata pitanja iz srednjoškolskog gradiva (gimnazija).

Srpski jezik i književnost

- Pravopis srpskog jezika , Matica srpska, Novi Sad , 1993.
- Stanojčić, Živojin – Ljubomir Popović (2004). Gramatika srpskog jezika – Udžbenik za I, II, III i IV razred srednej škole. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd .
- Živković, Dragiša, Teorija književnosti (sva izdanja)
- Deretić, Jovan Kratka istorija književnosti , BIGZ, Beograd .
- Deretić, Jovan – Mitrović, Marija Istorija jugoslovenske književnosti za I, za II razred srednje škole.

Mađarski jezik i književnost

- Papp, György – Pató Imre, Vajda József (1992; 2005). Magyar nyelv és kifejezőkészség fejlesztése a középfokú oktatás és nevelés I-IV. osztálya számára. Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.
- Bosnyák, István – Thomka, Beáta (1992; 2004). Olvasókönyv a középiskolák I. osztálya számára . Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.
- Gerold, László – Bori, Imre (1992, 2004). Olvasókönyv a középiskolák II. osztálya számára . Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.
- Bori, Imre (1997). Az irodalom története a középiskolák III. és IV. osztálya számára . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .
- Bori, Imre (2004). Olvasókönyv a középiskolák III. osztálya számára . Tankönyvkiadó Intézet, Újvidék.

Rumunski jezik i književnost

- Magda, Ileana (1989). Limba română şi cultura exprimării : manual pentru clasele I-IV ale şcolii medii, Zavod za izdavanje udžbenika, Novi Sad .
- Popescu, Ştefania (1983). Gramatica practică a limbii române cu o culegere de exerciţii , Editura Didactică şi pedagogică, Bucureşti.
- Coteanu, Ion (1977). Gramatica de bază a limbii române , Editura Junimea, Iaşi .
- Flora, Radu (1971). Literatura română din Voivodina: panorama unui sfert de veac , Libertatea, Panciova.
- Flora¸ Radu (1976). Rumunska knji ževnost u Vojvodini, Matica srpska, Novi Sad .

Rusinski jezik i književnost

- Ramač, Julijan (2002). Gramatika ruskogo jazika za I, II, III i IV klasu gimnaziji . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .
- Tamaš, Julijan (1997). Istorija ruskej literaturi . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .

Slovački jezik i književnost

- Pauliny, E. – Ružička, J. – Štolc, J (1968). Slovenská gramatika . Bratislava.
- Myjavcová, M. (1981). Slovenský jazyk pre . a 2. ročník stredoškolskej výchovy a vzdelávania . Nový Sad.
- Týr, M. (1981). Slovenský jazyk pre . ročník základnej výchovy a vzdelávania. Nový Sad.

2. Test iz opšte kulture obuhvata pitanja obuhvata pitanja iz oblasti sledećih predmeta opšteg smera gimnazije: Sociologija, Istorija, Filozofija, Ustav i prava građana.

Test se može polagati na srpskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom ili slovačkom jeziku.

Preporučeni udžbenici

- Mitrović, Milovan – Sreten Petrović (1992). Sociologija za III razred stručnih škola i IV gimnazije . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd .
- Nikolić, Kosta – Nikola Žutić, Momčilo Pavlović, Zorica Špadijer, Vlada Jarčov (2005). Istorija 3/4: za III razred gimnazije prirodno-matematičkog smera i IV razred gimnazije opšteg i društveno-jezičkog smera . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd .
- Perović, Milenko (2003/2004). Istorija filozofije (treće izmenjeno i dopunjeno izdanje). Grafomedia Novi Sad .
- Rašović, Radošin (2003). Ustav i prava građana . Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd .

Pripremna nastava na Odseku za medijske studije

Odsek za medijske studije organizovaće, kao oblik pripremne nastave za polaganje prijemnog ispita za upis na 1. godinu na studijski program Žurnalistika, konsultacije («otvorena vrata»), na kojima će dežurati po jedan nastavnik i saradnik.

Konsultacije će se održavati svake druge nedelje od 15. marta 2008.g. u terminu: 10:00-13:30h. Spisak sa terminima i imenima dežurnih biće na sajtu i oglasnim tablama Filozofskog fakulteta.

Odsek za medijske studije organizuje konsultacije za zainteresovane za upis na osnovne akademske studije žurnalistike. Konsultacije se održavaju u kabinetu 94/2,5.

Raspored održavanja konsultacija
15.03.2008. – 10-14h
22.03.2008. – 10-14h
12.04.2008. – 10-14h
19.04.2008. – 10-14h
10.05.2008. – 10-14h
24.05.2008. – 10-14h
07.06.2008. – 10-14h
14.06.2008. – 10-14h

Žiro račun

Broj žiro računa Filozofskog fakulteta: 840-1712666-26
Broj modela: 97
Poziv na broj – Odsek za medijske studije: 4418

Dokumenta za upis

Kandidati koji su ostvarili pravo na upis, pored podnetih overenih fotokopija
dokumenata podnose:

1. dva obrasca ŠV-20*
2. indeks*
3. dve fotografije (formata 4x6cm)
4. dokaz o uplati naknade na ime troškova upisa i premije za kolektivno
osiguranje studenata (4,000 dinara)
5. dokaz o uplati naknade troškova školarine za samofinansirajuće studente.

* Kandidati koji su ostvarili pravo na upis mogu podići indeks sa upisnim listom (ŠV-20) na dan upisa na fakultet uz dokaz o uplati 510.00 dinara na žiro račun Fakulteta.

Papiri koji su potrebni:

• indeks
• ŠV obrazac (kupujete u skriptarnici, 25 din.)
• semestralni list (kupujete u skriptarnici, 25 din., popunjen – upišete nazive predmeta i profesora i potpišete se)
• uplatnica (klasična, kao za ispit, popunjena i uplaćena, na iznos koji zavisi od vašeg statusa)

Pored ovoga, potrebno vam je i:

• dokaz o uplati druge rate školarine (samo za samofinansirajuće studente)
• uplatnice za prenete ispite (samo za one studente koji su preneli neki ispit, 3000 po ispitu)

Cifra koju treba da uplatite je podložna promenama, čak i u poslednji trenutak, pa prvo proverite na studentskoj službi tačan iznos.

Koliko je nama poznato – 900 dinara za budžetlije i 1550 dinara za samofinansirajuće.

Broj žiro-računa fakulteta je 840-1712666-26, broj modela je 97 a poziv na broj za žurnalistiku je 4418.
Nakon što imate sve potrebne dokumente, sačekate da dođete na red u studentskoj službi, uđete, date sva dokumenta, dobijete pečat i voila – imate overen semestar!
Bilo je puno polemike oko toga da li je ili ne potreban pečat iz studentske ambulante u indeksu (potrvrda da ste obavili lekarski pregled, važi za brucoše) i odgovor je – da, morate imati odrađen lekarski pregled. Ako to još uvek niste obavili – trk i sredite to časkom.

Srećno u narednom semestru!

Srpski 1

Ispit se sastoji iz četiri dela, ako ne računamo predispitne obaveze (dva kolokvijuma). Na pismenom delu ispita polažete test iz ortoepije i ortografije zajedno. Morate imati više od 55% tačnih odgovora da bi ste položili svaki od dva dela pismenog testa. U januarskom roku verovatno neće biti uslovnog polaganja ali se raspitajte kod prof. Ajdžanovića. Ukoliko položite pismeni deo ispita, imate pravo da izađete na usmeni deo. Usmeni deo polaže se kod prof. Subotić i prof. Pižurice, nakon čega se sabira ukupna ocena i ukoliko ste položili imate pravo da izađete na ispit. Akcenat je na akcentima, zapamtite! To je, možda, i najbitniji deo ispita.

Komunikologija 1

Pošto ste već prošli dva (ili jedan kolokvijum) znate već o čemu je reč. Dakle, kod, simbol, signal & co. Ispit iz Kom1 polažete usmeno kod prof. Miletića i prof. Kleut. Sam ispit nije mnogo težak, naročito ako ste dobro uradili kolokvijume. Naročito treba obratiti pažnju na teorije o komuniciranju, jer veliki broj studenata dobije to pitanje. Izvlačite tri pitanja.

Istorija Balkana i srednje Evrope

Prilično obiman ispit ali se dobija samo jedno pitanje na polaganju. Prof. Đere je maksimalno pošten i biće vam dovoljno samo desetak rečenica da bi ste dobili pozitivnu ocenu. Za veću se morate malo više potruditi. Jedini savet je – naučite kompletno gradivo da se ne bi desilo da dobijete pitanje koje niste naučili. Imate pravo i na jednu zamenu pitanja ali se nemojte previše uzdati u to jer često zamenjeno pitanje bude teže od prvobitnog.

Uvod u novinarstvo

Odličan ispit, koji je potrebno naučiti jer predstavlja osnovu za kasnije studije u narednim godinama. Nadamo se da ste skupili dovoljno bodova u predispitnim aktivnostima. Dobijate jedno, dva ili tri pitanja na ispitu, u zavisnosti od toga koliko ste radili pre ispita.

Uvod u književnost

Izborni predmet, jedan deo studenata polaže kod prof. Stanića a drugi kod prof. Despića. Prilično težak ispit za položiti, a uz to imate i seminarski da uradite.

Informatika

Možda i najlakši ispit u prvoj godini. Potrebno je da uradite četiri zadatka i da ih odbranite pred profesorom. Ako vam je teško, javite nam se da vam pomognemo.

Strani jezik

Svako je izabrao svoj na početk, pa vam ne možemo pomoći

I zaista, iako napisane još 1992. godine, ove reči su jednako primenljive kako tada, tako i danas. Ortoepija i ortografija čine sadržaj ispita Srpski 1. Samo gradivo po sebi nije teško niti obimno. Postoji i literatura. Zašto je onda toliko studentima  toliko teško da polože ovaj ispit?

Ako na trenutak zanemarimo činjenicu da se ispit sastoji iz četiri dela, kao otežavajuću okolnost, u prvi plan upadaju profesori. Nesumnjivo je da profesori koji drže ovaj kurs znaju svoj posao. Dakle, problem je u studentima. Ili, kao što Dešić ističe, loša osnova, temelj znanja.

Potpuna devastacija osnovnog i srednjeg obrazovanja je prouzrokovala situaciju (paradoks) da se studenti prvi put suočavaju sa
akcentima tek na prvoj godini studija.  To je, blago rečeno, jako loše. Profesori i asistenti na ovom kursu jednostavno nemaju sa čime da rade, umesto da se znanje produbljuje, ono se tek sada stiče. Studenti su često i inertni, ne žele ili ne smeju da pitaju profesore i asistente za dodatno objašnjenje i onda se hvataju za glavu kada dođe ispitni rok.

Zbog svega gore navedenog smo odlučili da vam pomognemo. I to kako! Iz naše arhive, počevši od naredne nedelje, imaćete priliku da preuzmete kompletnu knjigu “Srpski akcenat sa lakoćom” Milorada Dešića. Kao pomoć svim studentima u individualnom radu na savlađivanju akcenata, skenirali smo kompletan udžbenik koji će vam biti dostupan.

Ali to nije sve. U paketu dobijate i tri zvučna zapisa, svaki po 60 minuta trajanja, na kome su objašnjeni zadaci i primeri koji se nalaze u knjizi. Imaćete priliku da uporedo pratite udžbenik i slušate izgovor akcenata – velika pomoć uz obavezne vežbe na fakultetu.

Predavanja + vežbe + naša mala pomoć + vaš trud = uspešno (nadamo se) položen ispit iz Srpskog 1.

Do sledeće teme,

Vaš KSŽ ImPRESSum