Šta traži moderno novinarstvo?

Najmlađi odsek ustanovljen na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu naredne nedelje svečano će obeležiti izlazak prve generacije studenata i četiri godine od osnivanja.

Prva generacija studenata žurnalistike upisana je na Univerzitet u Novom Sadu školske 2004/05. godine na Odsek za medijske studije, koji je te godine osnovan na Filozofskom fakultetu. Program je odmah koncipiran u skladu s reformom koju predviđa bolonjski proces. Ove školske godine, tokom drugog semestra, ceo Filozofski fakultet, a samim tim i Odsek za medijske studije, dali su svoje studijske programe na akreditaciju, prikazavši ih po određenim standardima. U podacima o međunarodnoj usaglašenosti studijskih programa Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta našao je vrlo visok stepen koncepcijske podudarnosti s Fakultetom za novinarstvo na Moskovskom državnom univerzitetu – jednoj od vrlo uglednih studijskih grupa žurnalistike, te sa Sofijskim univerzitetom i Univerzitetom u Berlinu.

– Da bi ovladao odgovarajućim akademskim i stručnim znanjem, da bi ovladao veštinama i tehnikama koje su nužne za obavljanje novinarskog posla i stekao određene kreativne sposobnosti, a da bi istovremeno objektivno informisao o vrlo različitim sferama društvenog života, novinar mora imati ono što se u najširem smislu kaže široku i dobru opštu kulturu. Da bi se to postiglo, u studijskom programu žurnalistike zastupljeni su predmeti vrlo različitih struka. Naravno, ne očekujemo da će nakon toga oni biti potpuno kompetentni za sve oblasti. Znači, postoje osnovi prava, sociologije, filozofije… Osnovi ekonomije su obavezan predmet. Studenti žurnalistike sigurno neće biti ni pravnici, niti se za to školuju, ali moraju imati taj minimum znanja. To smo uradili i, recimo, s predmetom koji je potpuno nov u studijskim programima novinarstva – osnove ekologije i zaštite životne sredine – kaže u razgovoru za Magazin prof. dr Vera Vasić, koordinatorka Kolegijuma Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

S obzirom na to da je u novinarskoj profesiji etika vrlo bitna, na koji je način ona provučena kroz obrazovni program?

Novinarska etika je obavezan predmet i to već na prvoj godini studija. Predmet novinarska etika, naravno, ima temelje u etici uopšte, a nastavu drže kolege s Odseka za filozofiju. U celom studijskom programu etika se višekratno ponavlja, u svim uže stručnim predmetima. Onda, studenti imaju posebno predmet medijska prava. Bez toga taj program ne bi zadovoljio svoje uslove. Naravno, to se stiče kroz uže stručne predmete, ali neki osnovni principi etike daju se već na prvoj godini, sagledani iz ugla struke, i mislimo da je to dovoljno.

Kako ste na ovom odseku “pomirili” teoriju i praksu, s obzirom na važnost prakse za buduće novinare?

Mislim da je to zaista vrlo dobro rešeno. Nijedan uže stručni predmet nije dat samo u jednom obliku, postoje predavanja, vežbe i novinarske radionice. Ako saberemo broj časova vežbi i novinarskih radionica, tada je taj stručni, aplikativni deo veći od broja časova predavanja. Pored toga, od petog semestra studenti idu na redovnu studijsku praksu u medije. Uslov da bi išli na praksu jeste da su položili predmet iz te vrste novinarstva. Na časovima vežbanja i časovima novinarske radionice studenti moraju da urade vrlo veliki broj priloga. Stalno pišu – u štampanom mediju, rade radijske i televizijske priloge, to je sve prilagođeno određenom nivou od prvog do poslednjeg časa. A mislim da se to i vidi – da studenti žurnalistike u Novom Sadu već sada učestvuju u medijskoj slici Novog Sada. To se vidi po tome što su neki naši studenti već angažovani s preporukom ili su se lično angažovali u nekim štampanim medijima, što se, po pravilu, dešavalo nakon toga što su ti studenti bili tamo na studijskoj praksi. S druge strane, postoji časopis “Kod” koji izdaje Odsek za medijske studije i koji nastaje kao rezultat jednosemestralnog rada. Broj priloga u “Kodu” ipak pokazuje da imaju puno posla. Zatim, rade radijske priloge. Kao rezultat sporazuma između Radio-televizije Vojvodine i Filozofskog fakulteta proizašla je i emisija “Dekodiranje” – 22. maja biće tačno godinu dana kako se emituje, u trajanju od pola sata. Ko god se razume u novinarstvo, zna da to nije malo.

Očekujete li da će te generacije žurnalista koji će izaći s fakulteta, a bez obzira na to u kom će roku diplomirati, imati ozbiljnu šansu na tržištu rada?

Broj studenata se formira na osnovu odluke koju donosi republičko ministarstvo na predlog odgovarajućih univerziteta. Formira se na osnovu većeg ili manjeg poznavanja potreba tržišta. Broj novoosnovanih studijskih grupa žurnalistike ili novinarstva je u porastu. To je jasno. Međutim, svi koji završe žurnalistiku, bilo u Novom Sadu, Beogradu ili dalje, ne rade isključivo i samo kao novinari. Očigledno postoji potreba za osobama koje obavljaju neku vrstu poslova odnosa s javnošću, zatim čitav niz poslova u velikim firmama gde treba neko ko će davati obaveštenja ili voditi neka interna glasila, pripremati veb stranice određenih firmi… Pretpostavljam da će se određen broj studenata i tako zaposliti.

Većina novinara koji rade danas u medijima ima neko formalno obrazovanje, ali nisu završili žurnalistiku.

Naravno, nikad u novinarstvu neće raditi samo oni koji su diplomirali novinarstvo. Biće i pravnika, ekonomista… Moderno novinarstvo traži i uže stručno poznavanje određene oblasti. Uloga novinara sve više se svodi na to da on sâm bude dobro obavešten. Ima, i uvek će biti, novinara koji će biti komentatori i analitičari. Nisu sve novine dnevne, imate nedeljnike, mesečnike – ali tamo ne rade novinari početnici. To ipak ide s godinama. Vi morate znati da obavestite korektno, na način koji zadovoljava sve etičke principe, a to znači da budete objektivni, da budete dobro obavešteni. Možete imati svoj stav, ali taj stav ne sme biti na iskazan taj način u vašoj vesti.

Uvek će biti ljudi koji će u toku nekih drugih studija otkriti da ih više interesuju mediji i da će pokušati da se tu okušaju, ali ne treba potceniti veštine koje studenti novinarstva stiču na studijskim programima. Vesti se sve brže pišu. Znati napisati vest, znati napisati izveštaj – to je ipak i usvajanje nekih tehnika. I mnogo je lakše nekoga ko je na svom studijskom programu morao da uradi toliko priloga za sve vrste novinarstva onda dalje profilisati, nego imati početnika novinara koji na svom studijskom programu nikad ništa nije pisao.

Koliko su novinari u Srbiji danas pismeni?

Reč pismenost primenjuje se nekad u vrlo uskom smislu – vezuje se samo za poznavanje pravopisnih pravila. Međutim, pored pravopisnih pravila – što je obaveza svakoga ko maturira i završi osnovnu školu, i to ne bi trebalo da se dovodi u pitanje – reč “pismenost” može se mnogo šire primeniti: na način izbora odgovarajućih reči i, pogotovo, na organizaciju rečenice. Zaista, nažalost, najveći broj naših savremenih medija, i što je specifično – sve više štampanih, ali i radijskih i televizijskih u nekim emisijama, ima problem s tekstom. Radijski i televizijski imaju i problem s prozodijom. Upravo stoga na studiju žurnalistike obavezan je predmet dikcija.

Koje vas greške ili lapsusi posebno iritiraju u domaćim medijima?

Mislim da su novinari vrlo često pasivni i prihvataju informaciju koju im neko prosleđuje, ne priznajući da nešto sami ne razumenju i da samim tim tako nedovoljno poznatu informaciju onda prosleđuju čitaocima. Kad pogledate terminologiju koja se sada javlja, mediji su vrlo često direktni posrednici u tome. Nisam uopšte protiv stranih reči, ali je nekad to potpuno nepotrebno. Pre neki dan pisalo je agrobiz, “dodeljene nagrade u agrobizu”, znači – agronomija, poljoprivreda, biznis. Ili, grinfild investicije, što, zapravo, znači izgraditi nešto iz temelja. Nema razloga za biznis inkubatorima na taj način. Može novinar i da pita nekoga šta nešto znači kad mu daje neku informaciju.

Da li i koliko taj jezik u medijima, u novinarstvu, utiče na razvoj samog jezika?

Svakako da utiče. Pre svega, utiče na strukturu leksikona. U jeziku je normalno pomeranje u strukturi leksikona – neke reči se povlače, nove se usvajaju, to nije ništa novo. Ali, mogla bi da bude veća opreznost prilikom upotrebe nekih reči. Mnogih reči. Tu mislim da savremeno, a pogotovo štampano novinarstvo ima dve inovacije. Jedno je inoviranje leksikona primanjem reči iz engleskog jezika, bez ikakve adaptacije i, očigledno, bez poznavanja sadržaja te reči, značenja te reči u engleskom jeziku. Mi ne znamo šta to znači u engleskom jeziku, zato i ostavljamo, zato i ne možemo da nađemo prevodni ekvivalent. Potpuno nepotrebno zamenjivanje jednih reči drugima, zato što se misli da i najmanji pomak u sadržaju mora dobiti novu reč. Uvek reči s vremenom menjaju svoje sadržaje. S druge strane, imate dosta jaku pojavu žargonizama, i to ne samo u onome što se zove tabloidna štampa. Pogotovo što je taj stepen pejorativnosti i nekorektnog govora, neprihvatljivog govora isuviše velik. Imate onda zastupljenost nekih regionalizama i dijalektizama, koji mogu da imaju određeni stilski naboj, ali ne možete pomiriti jedan tekst koji naporedo ima i žargonizme i dijalekatsku reč i najnoviji anglicizam koji niste uspeli prevesti.

Hoće li obrazovanje novinara, na neki način, uskladiti te tokove u jeziku?

Mi pokušavamo. Ne kažem da ćemo uspeti.

Tehnička opremljenost

Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu odlikuje i dobra tehnička opremljenost, u smislu da zadovoljava potrebe nastave. Tako postoje dva studija koja su primarno namenjena studentima žurnalistike – studio za radijsko novinarstvo, koji ima montažni deo i gluvu sobu i gde se mogu snimati, produkovati i obrađivati prilozi, kao i televizijski studio, koji ima montažni deo, tako da studenti u svom studiju montiraju priloge. Takođe, uz nastavnike i saradnike, za ove potrebe angažovane su i uže stručno obrazovane osobe.

J. Paklar

Tekst je preuzet sa sajta Građanskog lista.

Rođendan kluba

Pozivamo vas da zajedno obeležimo i proslavimo prvi rođendan uspešnog rada Kluba u odličnom i vama veoma poznatom mestu ”Cuba Libre” u sredu, 28. maja u 21 čas. Novi ljudi, mladi i kreativni tim ”Impressum”-a vas očekuje da se nezaboravno provedemo i poželimo uspešan rad Kluba i u narednoj godini.

Novinarstvo u štampanim medijima

Tekstovi za ispit iz štampanih medija

  Novinarstvo u štampanim medijima (85.8 KiB)

Svečanost najmlađeg odseka

Na Filozofskom fakultetu u sredu, 21. maja obeležena je četvorogodišnjica osnivanja Odseka za medijske studije i izlazak prve generacije studenata novinarstva. Dekanica Fakulteta prof. dr Ljiljana Subotić podsetila je prisutne na probleme sa kojima su se suočavali kada je pre četiri godine osnivan najmlađi odsek Filozofskog fakulteta. Šefica Katedre prof. dr Vera Vasić izjavila je kako je od 100 studenata koji su 2004. upisali žurnalistiku, njih 70%, bez kašnjenja, upisalo IV godinu, te uskoro slede i prvi diplomski ispiti. Prema rečima docentkinje novinarstva dr Dubravke Valić-Nedeljković, cilj profesora je da finalni studentski radovi budu emitabilni u medijima.
Nakon prošlogodišnjeg velikog uspeha na Regionalnom radijskom festivalu u Neumu, kada su osvojili I i III mesto, studenti žurnalistike i ove godine učestvuju na takmičenju koje se krajem juna održava u Tuzli. Na svečanosti su predstavljeni prilozi koji će ove godine učestvovati na 4. Regionalnom radijskom festivalu u Tuzli, kao i izdanja časopisa ”Kod 04”. Takođe, prikazano je i specijalno izdanje emisije ”Dekodiranje” koje se emituje na TV Vojvodine 2, fond Seminarske biblioteke za žurnalistiku koji broji preko 1.050 knjiga, i studentske elektronske novine.
Svoju praksu studenti novosadske žurnalistike obavljaju na Radio-televiziji Vojvodine, Radiju 021, Televiziji Panonija, u Dnevniku, Građanskom listu, kao i jednom broju elektronskih medija u Subotici, Somboru, Šidu i Zrenjaninu.

Dejan Pralica

Junski rok 2008. godine

Raspored ispita Odseka za medijske studije u junskom ispitnom roku školske 2007/2008. godine.

PREDMET	DATUM	VREME	UČIONICA	godina
Maternji jezik I Standardni srpski jezik Ortoepija i ortografija (Lj. Subotić, M. Pižurica)	T. 02.06. U. 12.06.	15h 9h	121 121	I
Maternji jezik IV Standardni srpski jezik - Lingvistika teksta (V. Vasić)	T. 14.06. U. 16.06.	10h 9h	amf 97	(II)
Maternji jezik II Standardni srpski jezik Morfosintaksa (V. Ružić)	T. 14.06. U. 17.06.	8h 9h	amf 97	(II)
Maternji jezik III Standardni srpski jezik Leksikologija i frazeologija (V. Vasić, Vladislava Ružić)	T. 09.06. U. 12.06.	15h 9h	97 97	II
Uvod u novinarstvo (D. Valić-Nedeljković)	04.06.	9h	32	I
Komunikologija I	06.06.	10h	32	I
Komunikologija II (M. Miletić)	11.06. 13.06.	10h 10h	32 32	I
Informatička pismenost (I. Lalović)	19.06. 20.06. 21.06.	10h 10h 10h	38 38 38	I
Uvod u književnost (D. Stanić)	02.06. (A-P) 03.06. (P-S)	10h 10h	97 97	I
Istorija Balkana i srednje Evrope (Z. Đere)	13.06.	10h	97	I
Osnovi ekonomije (K. Josifidis)	10.06.	18h	32	I
Osnovi prava (R. Stepanov)	02.06.	14h	40	I
Osnovi sociologije (M. Tripković)	25.06.	13h	40	I
Osnovi sociologije m (Ž. Lazar)	24.06. 25.06.	15h 15h	seminar 108 seminar 108
Osnovi filozofije (D. Prole)	24.06.	10h	sala 2	I
Novinarska etika (S. Sadžakov)	25.06.	13h	sala 2	I
Retorika (M. Stefanović)	21.06.	9h	amf	II
Stilistika (M. Stefanović)	21.06	9h	amf	II
Uvod u politiku (Stepanov)	20.06.	11h	amf	II
Novinarski žanrovi (KOLOKVIJUM)	04.06.	9h	97	I
Novinarski žanrovi (ISPIT) Dimitrije Boarov i Jan Briza	16.06.	10h	31	II
Novinarski žanrovi I (ISPIT) Jan Briza	23.06.	9h	32	I
Usmena i pisana kultura (M.Kleut)	12.06.	10h	32	II
Psihologija javnog mnjenja (V. Gavrilov Jerković)	23.06.	12h	48	II
Socijalna antropologija (M. Tripković)	25.06.	13h	40	II
Radijsko novinarstvo (D. Valić)	03.06.	9h	32	II
Evropska kulturna istorija (I. Živančević-Sekeruš)	24.06.	10h	32	II
Istorija pozorišta (V.Krčmar)	23.06.	9h	31	II
Državno uređenje Srbije (Despotović)	10.06.	9h	31	II
Uvod u romologiju (Marjanović)	10.06.	13h	97	II
Sociologija masovnih komunikacija (D. Koković)	05.06.	9h	40	II
Novinarstvo u štampanim medijima Jan Briza i Dimitrije Boarov	08.06.	10h	97	II
Verske zajednice u SCG (Z. Kuburić)	23.06.	12h	40	II
Srpski postmodernizam (Sava Damjanov)	04.06.	12h	kabinet 117	II
Desk i redakcije (D.Boarov)	09.06.	10h	31	III
Tv reportaža (D.Boarov)	03.06.	16h	31	III
Novinarstvo i politika (J.Briza)	10.06.	10h	32	III
Mediji i sport (D. Koković)	06.06.	9h	40	III
Mediji i verske zajednice	03.06.	9h	32	III/IV
Medijski sistem Srbije (Miletić)	15.06.	10h	32	III i IV
Mediji i medicinska etika (Maksimović)	18.06.	13h	31	IIIi IV
Politički marketing	09.06.	10h	32	III (IV)
Televizijsko novinarstvo (Dimitrije Boarov)	03.06.	10h	31	III
Agencijsko novinarstvo (Jan Briza)	11.06.	10h	31	III
Analiza medijskog diskursa (D. Valić Nedeljković)	04.06.	11h	32	III
Jezik masovnih medija (Mirjana Jocić)	19.06.	9h	31	III
Metodologija socijalnih istraživanja (Gordana Vuksanović)	17.06.	9h	31	III
Medijski marketing (M.Miletić)	06.06.	12h	32	III
Politička geografija (Saša Kicošev)	23.06.	9h	97	III
Internetsko novinarstvo (I. Lalović, J.Briza)	06.06. 20.06.	10h 10h	amf 31	III
Savremeni polit. sistemi (Despotović)	24.06.	9h	97	(II) III
Istraživačko novinarstvo	02.06. Valić 06.06. Boarov 12.06. Briza, Drašković 13.06. Briza, Fratucan 19.06. Briza, Gajic	9h 10h 10h 10h 10h	32 31 31 31 32	IV
Prikriveno oglašavanje (Boarov)	04.06.	10h	31	IV
Dikcija	06.06.	9h	97	IV
Izveštavanje o prirodnim i izazvanim katastrofama (D. Valić)	03.06.	9h	32	IV
Mediji i prava nacionalnih manjina, (Briza)	18.06.	10h	32	IV
Fotografija i mediji (Lazić)	06.06.	13h	31	IV
Debata (Valić Nedeljković)	02.06.	14h	32	IV
Mediji za decu (Valić Nedeljković)	05.06.	9h	32	IV
Privredno novinarstvo (Boarov)	05.06.	10h	31	IV
Medijski sistem Srbije (Miletic)	09.06.	10h	32	IV
Izveštavanje u ratnim uslovima (Briza)	17.06.	10h	32	IV

Teofil Pančić

U organizaciji Odseka za medijske studije i KSŽ ImPRESSum, gost na tribini “Novinari u štampanim medijima” će biti poznati novinar i pisac Teofil Pančić. Tribina će biti održana 19. maja 2008. godine, u 18 časova, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Pozivamo sve zainteresovane da prisustvuju, a naročito studente žurnalistike!

Teofil Pančić je rođen 6. jula 1965. godine u Skoplju. Od treće do sedme godine živi u Pirotu da bi se kasnije preselio u drugi grad. Završio je osnovnu školu sa vrlodobrim uspehom. Od 1999. godine radi kao politički komentator radija Slobodna Evropa.

Objavljivao je tekstove i kolumne u nizu časopisa među kojima su: Naša Borba, Republika, Globus, Dani, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, Vojvodina, Pobjeda, Monitor itd.

U biblioteci XX vek, objavljena je njegova prva knjiga Urbani Bušmani- Život i smrt u srpskom postkomunizmu. Ova knjiga je zapravo zbirka novinskih eseja i kolumni, čija je zajednička tema raspad starog sistema vrednosti u srpskom društvu devedesetih godina i rađanje novog političkog, kulturnog i ekonomskog poretka vrednosti u senci ratova, represije i zakasnele tranzicije.

Autor u ovim tekstovima nastoji da pokaže kako se arhaične ideje i koncepti lažne intelektualne elite pogubno odražavaju na stvarnost našeg dezorijentisanog društva.

Ista izdavačka kuća, 2004. godine objavljuje drugu Pančićevu zbirku eseja i kolumni, pod naslovom Čuvari bengalske vatre. Ova knjiga je svojevrstan nastavak Urbanih Bušmana, na šta ukazuje i njen podnaslov- Život i smrt u srpskom postkomunizmu II. Ovde se Pančić bavi periodom koji počinje padom Slobodana Miloševića, a završava se ubistvom Zorana Đinđića, prvog demokratskog premijera Srbije. Vrlo duhovito, autor ovaj period naziva “ vremenom postdemokratske kakofonije”.

Izdavačka kuća Beopolis, 2006. godine objavljuje delo Osobeni znaci, koje predstavlja zbirku tekstova objavljenih u zabačenim rubrikama. Zapravo, ovo je Pančićeva zbirka eseja i pripovedaka, koje je pisao dozvoljavajući da njegovo pripovedačko JA uzme učešća u priči.

Iste godine izlaze još dve Pančićeve knjige, zbirka književnih kritika Na hartijskom zadatku i zbirka kolumni Famoznih 400 kilometara. Njegova poslednja knjiga objavljena je 2006. godine, pod naslovom Karma Koma, koja sadrži tekstove objavljene tokom 2006. godine u istoimenoj autorovoj kolumni u novosadskom listu Dnevnik.

Teofil Pančić piše stvarnosno, lično, iskreno, bez izbegavanja društvenih problema koji utiču na našu stvarnost.

Još malo do junskog roka…

Evo blizu je i junski ispitni rok, a kao da je juče bio april ili januar… Pripremili smo za vas nekoliko saveta u vezi sa ispitima. Pripremite se za najduži rok u godini…

Novinarski žanrovi

Na kraju drugog semestra polažete ovaj predmet u vidu kolokvijuma. Kolokvijum se sastoji iz teorijskih pitanja (najbitnije definicije su na papirima koje dobijate na predavanjima, a pitanja su nabroj vrste lida, šta je flesh…) i iz pisanja vesti (sami dajete naslov, pazite na pravopis i na ključne reči). Ovaj kolokvijum većina uradi dobro, a poeni sa tog kolokvijuma ulaze u završnu ocenu, ulaze u poene na ispitu koji polažete na kraju trećeg semestra tj. u januaru sledeće godine.

Maternji jezik 2

Tokom semestra ste radili testiće koji spadaju u predispitne obaveze… Sam ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela. Pismeni deo ispita je test u ispitnom roku. Na testu imate teorijska pitanja (definicije i slično) i praktična pitanja na osnovu rečenica ili teksta koji je u testu. Savet: sakupite sve papire sa predavanja jer su tu primeri i definicije koje vam trebaju. Kada smo mi ovo polagali test je bio najvažniji jer ko je bio zadovoljan poenima na testu i predispitnim, dolazio je na usmeni ispit samo da upiše ocenu, a ko nije bio zadovoljan tj. želeo je veću ocenu odgovarao je kod profesorice Ružić (većina koja je odgovarala dobila je željenu ocenu).

Novinarska etika

Predispitne obaveze tj. analize kodeksa koje ste radili na časovima i kolokvijum su jako bitni jer utiču na završnu ocenu. Ispit se polaže pismeno, odgovarate na 3 pitanja od toga je jedno pitanje iz novinarske etike a druga dva iz obavezne literature (knjiga Milenka A. Perovića).

Osnovi sociologije

Moglo je da se polaže preko kolokvijuma - imali smo 3 kolokvijuma tokom semestra i na svakom kolkvijumu smo imali definicije, podele ali samo najbitnije i najosnovnije. Profesor Tripković je pravedan i korektan. Student koji nije zadovoljio kriterijum tj. nije imao dovoljno poena za ocenu šest preko kolokvijuma ili nije zadovoljan dobijenom ocenom, polaže ovaj ispit usmeno.

Sociologija masovnih komunikacija

U junskom roku ovaj ispit je bio u vidu testa (definicije, podele, dopuni rečenicu i slično) a u sledećem roku na 3 postavljena pitanja smo pisali sve što smo znali. Može da se desi i da vas profesor pita neku podelu ili definiciju ako vam je ocena između. Takođe, profesor pita usmeno ako vas je malo u tom roku.

Komunikologija 2

Princip polaganja je isti kao kod komunikologije 1. Sakupite što više poena na vežbama, predavanjima i kolokvijumima. Ispit se polaže usmeno kod profesora Miletića i profesorice Jelene Kleut. Savet: ako vam nešto nije jasno iz gradiva pitajte na konsulaticijama ili posle časa. Najbolje se pamte odgovori kada se prelaze pitanja sa kolegom ili koleginicom.

Osnovi filozofije

Seminarski, kolokvijum i sam ispit ulaze u završnu ocenu. Ispit se polaže ili pismeno (pišete sve što znate na 3 pitanja, ta pitanju su iz oblasti koja nije bila na kolokvijumu, npr. od antičke filozofije do filozofije nemačkog klasičnog idealizma) ili usmeno. Profesor određuje način polaganja ispita.

Osnovi prava

Knjiga profesora Stepanova je dovoljna. Na ispitu pišite SVE što znate, a ima veze sa zadatom temom. Ne obazirite se na to koliko ima mesta na papiru, već ako zatreba uzmite i novi! I ne očajavajte ako padnete. Iz nekog razloga, obično u prvom roku 75% studenata ne položi…